Izvor: Danas, 06.Avg.2015, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plemenito predanje
Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić, po sopstvenim rečima, zajedno su dve decenije - a mi dodajemo, dve decenije u muzičkom prijateljstvu, kreaciji naročitog zvuka i posvećenosti umetnosti jednog nadnaravnog ranga.
Saradnja započeta sasvim nepretenciozno, u uzajamnoj sviračkoj komunikaciji i zvučnom (pre)ispitivanju sebe i onog drugog, nakon dvadeset godina izbrušena je do pravog dijamanta, u čijoj blistavosti dvojica ljudi na sceni žmureći sviraju iz dubine srca, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da im čak ni pogled na svoj ili instrument i pokret svog sagovornika, nisu uopšte potrebni da bi se izvrsno razumeli i istovremeno dali ono najiskrenije od sebe.
Predeli praiskonske folklorne fantazije u jednoj neverovatnoj improvizaciji, otvaraju na tako otrežnjujući način, svojim krasnim sabesedništvom koje potresa do srži, ovo vrelo avgustovsko veče u Budvi. Ukratko, na sprudu ste smlavljujuće divote, svuda preko vašeg sluha promiču lokomotive opojnog makedonskog folklora koje stenju, štekću, gutaju kilometre vremena, sustižući se u kriku pradrevnosti da ga žarko saopšte sadašnjici. Omamljujući i otmeni zvučni izričaji nežnih oblika, smenjuju se ovde sa divljim rockerskim nervom, tvoreći prave hipnotičke mantre pod zvezdama, taj najfiniji ručni rad zvuka, te talasne dužine iz pradavnina, upitnike i uskličnike svih pokolenja i kakvo samo tkanje pripovesti - neočekivani je to privid gotovo pa ljudskih glasova upletenih u gitarske žice! I samo i isključivo ovde, može da vam se dogodi da muzika privuče poj ptica, koje po noći iz sveg grla pevaju sa gitarama ovih neverovatnih umetnika, samo ovde ugledaćete u dnu ove spiritualne scene pod zvezdama, nošene dahovima mora sa strane, mačku kako omađijana stupa po ritmu, uzbuđena sićušnim mikročesticama vibracija i zainteresovana da dokuči tračke ovog plemenitog predanja koje se pronosi zemljom, vazduhom, vodom i plamtećim zracima solarne improvizacije gitara, odavde do na kraj sveta.
I u svakom zakutku zemljopisa do kojeg stiže, to predanje odjekuje svom snagom, dokazujući svoje postojanje čistom lepotom i ničim drugim. U svetu zala, bez ljubavi i dobrote, ovo svakako tera na razmišljanje.
