Izvor: B92, 23.Mar.2010, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Plastic Beach" - živeo nam Damon!
Ako niste Thom Yorke ili... Thom Yorke, snimiti za redom tri, ne dobra, nego izvrsna albuma o kojima će se pričati i koje će voleti različite generacije, rase, klase i kulture, praktično je... vrlo malo verovatno.
"Plastic Beach", treće ostvarenje Gorillaz, istinski je genijalan album. Prosto je neverovatno da je pre nekih 12 godina ideja o bendu-crtaću koji se više klanja Japanu nego La-La-zemlji i čiju zvučnu okosnicu čine krajnje agresivni crnački vokali i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krajnje deprimirani kokni-baladni vapaj delovala iole ozbiljno. Zapravo, sama ideja o takvom „bendu" kao da je pozivala široke narodne mase da ih mrze. Istina, ovaj koncept je toliko lako ne-voleti, ali Gorillaz su retko, retko obožavan i nadasve poštovan i cenjen bend.
Iako je i sm Damon Albarn najavljivao da će Plastic Beach biti „pop", ikona Britpopa nas ponovo vara. Strukturno daleko manje određen nego „Gorillaz" i „Demon days", novi album nema izraženi „hit" na sebi, pa ni očigledni singl. Širina melodija i obilje instrumenata znatno su povećani, tako da sada dobijamo i rezidue opere „Monkey: A Journey To The West", ali i baleta koji Albarn upravo komponuje. Pošto se pretpostavlja da će frontmen Blur-a režirati i ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara 2012. u Londonu, možete samo da zamislite kakav je dijapazon zvukova kojima se služi.
Blaga inspiracija francuskom elektronikom očigledna je na prvom singlu, opasnom „Stylo". Na prvo slušanje ova numera deluje relativno beningno, ali pun pogodak je šmeker Mos Def, koji, u kombinaciji sa Bruceom Willisom u spotu, pokazuje zašto i numere usporenog bita mogu da budu talične. U novom kaleidoskopu uglednih gostiju na albumu, sada se nalaze Mick Jones, Paul Simonon, Lou Reed, Snoop Dogg, Mos Def, Bobby Womack, Little Dragon, ali i libanski nacionalni orkestar za orijentalnu arapsku muziku, Mark E. Smith, De La Soul... "Empire Ants" sa Yukimi Nagano iz „Little Dragon", kida kao nijedna druga. Njen perolaki vokal, uz Albarnov „očaj" stvara tešku, a u isto vreme i jako prijatnu atmosferu.
„Atmosferičan" kao malo šta što se danas nalazi na tržištu, kroz svih 16 numera, „Plastic beach" je redak primer toga kako sklopiti šalu i ozbiljnost, politiku i muziku, pasivno-agresivne i nežne osećaje i bilo šta drugo što vam padne na pamet.
.jpg)
