Izvor: Blic, 23.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planeta smrti
Planeta smrti
Kablovska televizija deluje kao sjajna ideja: prilično jeftino, ona omogućava praćenje gotovo svih relevantnih domaćih i zadovoljavajućeg broja svetskih kanala, među kojima se nalaze i oni koji nemaju isključivo veze sa politikom, zabavom i sportom. Tu pre svega mislim na 'Discovery', 'National Geographic' i, posebno, 'Animal Planet'. Posmatranje životinja nešto je što izaziva gotovo istu fascinaciju bez obzira da li imate deset, ili pedeset godina, a tradicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravljenja fantastičnih emisija iz životinjskog sveta jedna je od bitnih karakteristika najznačajnijih televizijskih kuća kao što je, recimo, BBC. Od vremena kad je 'Opstanak' - bar kad je u pitanju moja generacija – insistirao na najvišim mogućim standardima, mnogo toga se promenilo. Čovek je, naravno, otišao znatno dalje: nekad su ajkule snimane isključivo iz debelih kaveza, danas snimatelji plivaju uporedo s njima, ili sede na uginulom kitu i miluju 'veliku belu' po nosu, prilazeći bliže nego što je razum prosečnog TV gledaoca u stanju da prihvati. Ako doslovno guraju kamere ajkulama u usta, šta ostaje za druge životinje? Televizija je, dakle, ušla u samu vizuelnu suštinu životinjskog sveta, ali to nije najupadljivija promena. U 'Opstanku' je, recimo, bilo nepojmljivo da čin ubistva bude eksplicitno prikazan. Umesto toga, korišćen je hičkokovski rafinman: lav luri antilopu, lav stiže antilopu, rez. Eventualno, lav nešto jede u travi. Nova generacija, međutim, upravo insistira na najkrvavijim mogućim detaljima, eksploatišući smrt do krajnjih granica. To je cena atraktivnosti koja, ipak, ne bi trebalo da bude plaćena.
