Izvor: Politika, 23.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plakat od hiljadu reči
Naši bilbordi su nastali iz želje da se ulepša grad, neguje humor, da se setimo narodnih mudrosti, kaže Nebojša Babić, beogradski fotograf i menadžer „Ozona”
Kada slika ili plakat govore više od hiljadu reči, onda je autor postigao cilj. Upravo to se dogodilo sa bilbordima koji proteklih meseci predstavljaju vizuelni začin naše prestonice. Reč je duhovitim srpskim poslovicama koje su prevedene bukvalno na engleski i zanimljivo ilustrovane.
Tako je poslovica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „U laži su kratke noge” prevedena kao ”In lie are short legs”, dok poslovica „Teško žabu u vodu naterati” glasi „Hard to force a frog in water”. „Što na umu to na drumu” prevedeno je sa „What on mind that on road”, a pri tom je jasno da prevod na engleski jezik strancu nije zanimljiv ali našeg čoveka može da nasmeje i zabavi.
Ko se krije iza ove gradske duhovitosti i šta mu je bio cilj? Ovu akciju osmislili su Nebojša Babić, beogradski fotograf i menadžer „Ozona”, i Oranž studio. Ali, ova akcija se tu ne završava – novi bilbordi se upravo rade, i biće sigurno duhovito ilustrovani.
Nebojša Babić, jedan od idejnih tvoraca ovog projekta, kaže:
– Sa akcijom smo krenuli u jesen 2007, pre bilo kakvih izbora, praznika ili nekog sličnog povoda. Naši bilbordi su nastali iz želje da se ulepša grad, neguje humor, da se setimo narodnih mudrosti, okrenemo ka lepšoj strani stvarnosti i živimo u njoj. Zahvalan sam što kažete da oni izmamljuju osmeh, što je i bio jedan od ciljeva: da na duhovit način približimo staro znanje, pravi nauk koji nas može rukovoditi kroz vekove. Da mladi sugrađani, kroz šalu i osmeh, „provuku” kroz svoje misli nešto lepo i korisno. Ovaj narodni nauk nema veze sa geografskom širinom, niti sa veroispovešću, a kamoli sa političkom opredeljenošću.
Zanimljivo je da je bukvalan prevod na engleski jezik izazvao brojne reakcije, uglavnom pozitivne. Jedini koji su se pobunili bili su lingvisti.
Babić to ovako pojašnjava:
– U tim izrekama, koje na engleskom jeziku gube svoj smisao, šalili smo se na svoj račun. Tu, dakle, nije reč o omalovažavanju poznavanja engleskog jezika, već o humoru koji je krasio i krasi dobronamerne ljude. Zašto da bilbordi budu korišćeni samo za promociju nečega što je na prodaju, i da li je sve u službi materijalne koristi? I da li je to sve ono što ostavljamo sledećim generacijama? Mislim da svako od nas želi da postoji taj plemeniti svet pravde, morala, istine... A i mi smo deo tog sveta. A svet činimo onakvim kakav je: sadimo, ili sečemo drvo. Pozdravljamo i pomažemo komšiji, čistimo ulaz naše kuće. Pravimo tv-program i naslovne strane novina, pa tako i bilborde.
Postoji podatak da je „Ozon” za protekle četiri godine realizovao više od 300 izložbi, predavanja, radionica, prezentacija – koji su imale za cilj buđenje lepog i stvaralačkog u nama.
Na bilborde sa poslovicama ljudi reaguju komentarima i predlozima koje šalju „Ozonu”. Babić navodi kako je doživeo taj „glas naroda”:
– Prepoznati i napraviti izbor je važan i težak posao, pogotovu u ovim vremenima u kojima vas zatrpavaju gomilama poruka, ideja, akcija. Vladimir Avramović, kao i celi tim Alme Kvatro, Oranž studija i DPC-a su bili odlučujuća snaga u ostvarivanju i usmeravanju ovog projekta A svaka reakcija je dobrodošla. Naši bilbordi su odlično odigrali ulogu ogledala, pa su reakcije bile raznorazne od ličnih, preko stručnih, emotivnih, estetskih sve do političkih. Svako od nas živi u nekom svom svetu i to je ljudski! Zato su važni grafiti, stikeri, blogovi, forumi. Brzina života i potrošačko društvo su karakteristike ovog vremena, ali svojim radom i odnosom možemo ukazati da ne smemo biti površni da bismo bili samo brzi.
Iza ove duhovite akcije koja koristi jedno, gotovo isključivo, komercijalno sredstvo u nekomercijalne svrhe nalazi se i tim u sastavu: Dubravka Petrović, Hana Gadomski, Vlado Perić, Marko Vajagić, Violeta Milovanović, Radovan Subić, Ognjen Dobašić.
– Pripremamo i knjigu o „Ozonu”, u kojoj će biti predstavljen veći deo realizovanih izložbi, predavanja, sponzora, autora, donatora, posetilaca. Projekat „Ozon” mora ostaviti trag specifičnog eksperimenta iza sebe, koji može koristiti radnicima u kulturi i poslovnoj javnosti, kaže Babić, a na pitanje gde je prava mera nekih poruka koje su nam upućene sa bilborda odgovara:
– Mislim da, ipak, treba da postoji neka vrsta „komisije”, da li u nama samima... Mislim da bi trebalo da bude. Skoro sam gledao reportažu o tome da kod nas postoji neko telo koje ima pravo da zabrani davanje čudnih imena deci kao što su Petar 2 , Kiša, Maslačak. Možda bi, za početak, neko mogao da se pozabavi vulgarnim porukama u komercijalne svrhe, kao i o zloupotrebi dece i kućnih ljubimaca što je u svetu advertajzinga zicer varijanta. Zbog toga pozdravljam aktivnosti oko formiranja strukovnih asocijacija, asocijacije menadžera Srbije, UEPS kao i magazina i tv i radio emisija, sajtova... koji će, sigurno, rezultirati podizanjem kvaliteta rada.
-----------------------------------------------------------
A sada – zagonetke
U središtu novog projekta koji već možemo gledati na bilbordima ovog puta su zagonetke koje nam otkrivaju neku drugu stranu stvari ili pojmova kao deo svakodnevice. Zagonetke nas prate od najranijeg detinjstva, kroz ceo život, priča Nebojša Babić. Neke stvari su nam zagonetke, a rešenje je tu ispred nas... To je čar ove igre koju želimo da podelimo sa našim sugrađanima koji na bilbordima mogu da odmah vide i vizuelno rešenje tekstualne zagonetke. I to nas, konačno, dovodi i do one filozofske: Ko je stariji, koka ili jaje? Zagonetka ili postojeća stvar?
-----------------------------------------------------------
Pogrešan prevod, a ne humor
Onoliko koliko su se duhoviti bilbordi dopali građanima, toliko se nisu svideli lingvistima. O čemu je tačno rečobjašnjava Egon Fekete, lingvista i pisac kolumne o jeziku u našem listu:
- Poslovice ne mogu doslovno da se prevode. Kako biste objasnili Japancu šta znače izrazi „Jaje na oko" ili „Spava kao zaklan". Izrazi ne mogu da se prevode reč po reč, pa čak ni sasvim obična rečenica. Ne bih pristao na tu vrstu igre osim ako ima humorističku konotaciju.
Profesor Ivan Klajn je, takođe, imao svoje mišljenje na ovu temu:
- Video sam te bilborde po gradu, i to liči na grešku koja se javlja u prevodima učenika ili prevodilaca na televiziji. Ne cenim to kao pokušaj humora i voleo bih da to, ipak, nisu uradili. Imate u Rečniku idioma Živorada Kovačevića primere za naše izraze i poslovice, i to nikad nije doslovno. Ovo liči na pogrešan prevod, a ne na humor.
Biljana Lijeskić
-----------------------------------------------------------
Predlozi sa sajta
Koliko god se lingvisti protivili ovakvom, bukvalnom prevodu naših poslovica na engleski (u ovom slučaju) ili neki drugi jezik, reakcije posetilaca „Ozonovog" sajta govore drugačije. Ne samo da su, kao što je napisao jedan od njih, ideju ocenili kao odličnu („Obraduje me kad god vidim ove radove na bilbordima po gradu; bilo bi super kad bi „Ozon" i dalje bacao neke cool radove na gradske bilborde, samo napred!") nego su počeli da daju i svoje predloge novih prevoda, što govori o tome da se silno zabavljaju. Evo nekoliko: „Who wakes up early, is a lucky one truly"; „Who works isn't affraid of hunger"; „Hygiene is a half of health"; „All birds to theirs swarm in the summer" i (glasamo za ovaj!) - „Grill than say". Nadamo se da ćete uspeti da prevedete -na srpski.
K. S.
[objavljeno: 24/07/2008]
