Izvor: Blic, 24.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismo u 60 epizoda
Pismo u 60 epizoda
Časopis za svetsku književnost 'Pismo', obeležio je mali jubilej šezdeset brojeva i petnaest godina postojanja. Njegov osnivač i urednik, pesnik Raša Livada, naglašava da 'Pismo' danas čini gotovo jedno sazvežđe svetske literature: 'Za ovih petnaest godina objavili smo Ruski almanah posvećen ruskoj literaturi, Sveti Dunav koji se bavi srednjoevropskom književnošću, Šekspir & comp. za književnost na engleskom jeziku, Erazmo, za holandsko-flamansku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Meduza za jevrejsku i Istočnik, časopis za veru i kulturu. To sazvežđe čini i biblioteka Pismo koju radimo zajedno sa Maticom srpskom iz Novog Sada i do sada smo objavili trideset naslova među kojima su autori kao Sulženjicin, Tolstoj... Naravno, tu je i Biblioteka Ner Micva posvećena judaizumu. U svim ovim projektima objavljeno je oko hiljadu pisaca. Statistički gledano, ako se sve to sabere, to je jedna zamašna biblioteka od 250 knjiga. Uz to, želim da naglasim da je Pismo i najveći izdavač strane drame. Ukupno je objavljeno 40 dela od kojih se mnoga igraju i na našim scenama (Šepard, Harvurd, Fasbinder...) Kuriozitet našeg časopisa je i to što smo često unapred pogađali dobitnike Nobelove nagrade. Tako su, na primer, objavljeni Nadin Godimer, Česlav Miloš, Viclava Šimborska i Žoze Samaruga.' Kako je i iz čega nastalo 'Pismo'?
Pripadam sremskom kulturnom krugu, ne u političkoj, nego u duhovnoj sferi i to zemunsko-stražilovskoj liniji naše duhovnosti. Vaspitan sam da svaki umetnik i svaki novi naraštaj, pored svoje umetnosti, mora srpskoj kulturi da da nešto što ona do tada nije imala. Ja sam se odlučio da napravim sazvežđe časopisa koji će afirmisati glavnu osobinu naše duhovnosti, a to je kosmopolitizam i otvorenost našeg jezika i naše kulture prema svetu. Da li je časopis imao uticaja na srpsku literaturu?
Glavni doprinos 'Pisma' mladim piscima i pesnicima jeste to što im daje vremenske koordinate u kojima stvaraju i žive, a to ih hrabri u uverenju da je književnost ne ono što propisuju komiteti i univerziteti, već ono što oni misle da jeste. Upravo to duhovno oslobađanje naših pisaca omogućilo je da se srpska književnost u poslednjih pola veka afirmisala do te mere da svet misli da je ona najveća vrednost koju je srpski narod stvorio.
I u svetu se danas sa dužnom pažnjom govori o 'Pismu' ističe naš sagovornik pokazujući nam tekst u objavljen u moskovskom 'Novom miru', u kome se za 'Ruski almanah' kaže da je 'najbolji časopis za rusku kulturu izvan Rusije'. Na kraju razgovora Raša Livada podseća da je ovaj, 60-ti broj, posvećen velikim jubilejima: 2000 godina Hristosa i 250 godina od smrti Johana Sebastijana Baha. Pesmom 'Nezabeleženo' grčkog pesnika Angeloa Sikeljanoa u prevodu Ksenije Maricki Gađanski obeležen je prvi, dok je u čast drugog Kolja Mićović prepevao devet crkvenih kantata J. S. Baha. A. SAVINIO
