Izvor: Politika, 25.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Pisma o Beogradu” u Beču
Petnaest srpskih autora napisali tekstove bez „domaćeg zadatka” da pišu o nekoj konkretnoj temi
Od našeg specijalnog izveštača
Beč –U književnom salonu bečkog istorijskog kafea Muzeum, preksinoć je predstavljena knjiga „Pisma iz Beograda”, sa podnaslovom„Vesti iz Belog grada”,koju je priredila načelnica odeljenja za investicije i sponzorstvo Kulturkontakta Anemari Tirk. Knjigu je objavila izdavačka kuća Edicion atelje, a „pisma” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << petnaest srpskih autora – Ane Adamović, Saše Ćirića, Ivana Čolovića, Uroša Đurića, Siniše Ilića, Marije Knežević, Lidije Kusovac, Dragane Mladenović (poezija), Borke Pavićević, Dragana Radovančevića, Gorana Radovanovića, Bobe Mirjane Stojadinović, Sretena Ugričića, Dragana Velikića i Miroljuba Vučkovića –nastala su po narudžbi ekskluzivno za ovu publikaciju. Prema rečima gospođe Tirk, ideja za „Pisma iz Beograda” je nastala u toku priprema za Lajpciški sajam knjiga 2011.na kome je Srbija bila počasni gost.
–Shvatila sam da se, iako se dosta srpskih književnih dela spremalo za prevođenje na nemački jezik, i dalje jako malo znalo o beogradskom umetničkom miljeu. Preko Kulturkontakta sam imala prilike da upoznam puno ljudi iz sveta pozorišta, umetnosti i književnosti kojima sam želela da dam priliku da dođu do reči. Počela sam sa sastavljanjem liste,što nije bio nimalo lak zadatak, jer mi je bilo teško da skratim spisak za dve trećine imena.
U selekciji autora značajnu ulogu je odigrao i faktor „poslednje minute”, o čemu je Tirkova kazala:
–Vreme od nastanka ideje i planiranog objavljivanja knjige je bilo veoma tesno,sa posledicom da neki ljudi nisu bili u mogućnosti da ispoštuju rok. Zbog toga u knjizi nisu uopšte zastupljeni muzičari. Takođe, jedan poznati beogradski kustos,koga sam obavezno htela da uključim u projekat, bio je zauzet organizacijom dve velike izložbe koje su ga sprečile da se baci na pisanje.
Na promociji knjige u kafeu Muzeum naglašeno je kako „Pisma iz Beograda” daju šansu ljudima sa nemačkog govornog područja da saznaju nešto o glavnom gradu Srbije. Različite po pristupima, stilovima i izabranim temama, priče pružaju jedan sasvim drugačiji pogled na Beograd van turističkog konteksta.
–Nikome nisam dala domaći zadatak da piše o nekoj konkretnoj temi–objasnila je Tirkova. Ono štome je interesovalo, a nadam se da će zainteresovati i ovdašnju čitalačku publiku, jesteutisak o tome šta se danas u Beogradu dešava i šta sve čini taj grad. Neki od tekstova su politički, drugi pak sasvim apolitični,neki su intimni, neki imaju neutralniji ton... Cilj je bio da se istakne zapostavljena strana Beograda – njegova kultura, i pre svega, njegova umetnička strana.
Kao jedini gost od petnaest autora na promotivnoj večeri u Beču, Dragan Radovančević je pročitao odlomak iz svoje priče „Jednog dana...” Posle zvaničnog predstavljanja knjige, publika jepostavljalapitanja koja su se, između ostalog bavila i, već u kliše pretvorenim, imidžom Beograda kao grada sa „divljim” noćnim životom.
Za prevode petnaest priča srpskih autora na nemački jezik postarali su se Goran Novaković, Jelena Dabić (prevela stihove Dragane Mladenović) i Maša Dabić,koja je do sada, između ostalog, za nemačke izdavačke kuće prevela i „Dragi moj Petroviću” Milovana Danojlića, „Izlaženje” Barbi Marković, autobiografiju „Smrt je neproverena glasina” Emira Kusturice i „Neznanom junaku” Sretena Ugričića.Za sada još uvek ne postoje konkretni planovi za objavljivanje knjige „Pisma iz Beograda”na srpskom jeziku.
Ove godine, u okviru programa „Pisci u rezidenciji”,Kulturkontakt će ugostitiSašu Ilića i Anu Ristović.
Marina Rihter
objavljeno: 26.01.2012.
