Izvor: Politika, 18.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisci osuđuju zabranu „Dragulja Medine”
Snaga jedne religije, bila ona islamska ili hrišćanska, pokazuje se kroz toleranciju, a ne kroz nasilje i zabrane, smatra Jovica Aćin povodom povlačenja „Dragulja Medine” iz knjižara
Svaka zabrana knjiga veoma uznemirava i književnost može da odgovara samo književnosti, dakle isključivo samoj sebi. Ovo je za „Politiku” izjavila spisateljica Vida Ognjenović povodom povlačenja romana „Dragulj Medine” američke spisateljice Šeri Džons iz srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjižara zbog toga što je Mešihat Islamske zajednice u Srbiji oštro osudio objavljivanje ove knjige koja, po njihovim rečima, vređa osećanja muslimana. U romanu se, podsetimo, opisuje odnos proroka Muhameda i Ajše, jedne od njegovih žena, viđen očima glavne junakinje.
– U suštini – dodaje Vida Ognjenović – ne verujem da knjige mogu da budu opasne u smislu da utiču na nečije ponašanje. Mogu samo da osudim svaku vrstu zabrane, jer svaki lov na knjige doživljavam kao lov na veštice.
Čelnici Mešihata, kako je Tanjug objavio u nedelju, zatražili su da im izdavač dostavi preostale primerke romana. Aleksandar Jasić, direktor izdavačke kuće „BeoBuk”, odbio je to da učini navodeći da je povlačenje knjige gest njegove dobre volje, te da Mešihat nije ovlašćen da zabranjuje dela. Inače, muftija Zukorlić je Tanjugu juče negirao da je od izdavača tražio da se Mešihatu dostave neprodati primerci, već da je Mešihat „samo želeo da zna kakva će biti sudbina knjige”.
– U slučaju zabrane knjige Šeri Džons ne može se govoriti o državnoj cenzuri, nego o nekoj vrsti izdavačke autocenzure – izjavio je za naš list pisac Jovica Aćin.
– Nisam čitao knjigu, pa ne mogu da donosim sud o njenom kvalitetu, ali činjenica je da oko vrednosti tog romana nije bilo nekog spora, jer nije bilo šanse da se o tome raspravlja. Činovi cenzure su kontraproduktivni, zato što smatram da se snaga jedne religije, bila ona islamska ili hrišćanska, pokazuje kroz toleranciju, a ne kroz nasilje i zabrane. Obustavljanje štampanja knjige pogađa direktno u slobodu govora i to je strašno – smatra Aćin. – Uostalom, istorijski je poznata činjenica da je Muhamed imao 12 žena i ne vidim u čemu je tu problem. Koliko je tek knjiga i filmova snimljeno o mogućoj seksualnoj vezi između Isusa Hrista i Marije iz Magdale – dodaje ovaj pisac, ističući da je velika odgovornost i jednog gigantskog američkog izdavača kao što je „Rendom haus” presudna u celom slučaju.
Aćin rezonuje i da spisateljica ima pravo da od njih zatraži moralnu, pa i materijalnu odgovornost.
– Vidim da je i Salman Ruždi povodom ove knjige reagovao i napao izdavačku kuću sa kojom sarađuje. On najbolje zna šta znači cenzura i moguće opasnosti po život zbog pisanja, pogotovo s obzirom na činjenicu da je njegov japanski izdavač ubijen zbog „Satanskih stihova”. Sve u svemu, pisanje je pitanje imaginacije i umetnosti, ono je iznad istine i laži. Ako je spisateljica osetila potrebu da piše o Muhamedovoj ženi koristeći se činjenicama i fikcijom, to je njeno apsolutno pravo i kreativna odluka. U krajnjem slučaju, neko delo može i da vređa nečija verska osećanja, ali zabrana vređa mnogo veću grupu – nas, čitaoce. Kao da smo mala deca, pa ne znamo šta treba, a šta ne treba čitati. Valjda mi treba da procenimo da li nešto vredi ili ne vredi?
O tome kako bi postupio da se nađe u sličnoj situaciji u kojoj se nalazi Aleksandar Jasić, direktor „BeoBuka”, Jagoš Đuretić, direktor izdavačkog preduzeća „Filip Višnjić”, kaže:
– Uzeo bih u obzir ne samo etničku, već i političku složenost sredine u kojoj treba ta knjiga da se pojavi. To je prvo što bih kao izdavač uradio; potom bih uzeo u obzir umetnički kvalitet određenog dela. I, tek bih tada odlučio. A, znate da je kod nas situacija složena. I ja ne bih ni za kakve pare dirao ni u čija osećanja.
Aktuelnu izdavačku aferu za „Politiku” je prokomentarisao i Gojko Božović, pisac i prvi čovek izdavačke kuće „Arhipelag”.
– Nisam čitao knjigu „Dragulj Medine”. Moguće je da to jeste knjiga koja na provokativan način govori o jednom pitanju. Načelno moram da kažem da nikako nije dobro da se knjige ne objavljuju ili da se povlače iz prodaje na osnovu mišljenja koja ne pripadaju samoj književnosti. Davno je kazano da knjige nisu opasne nego da je opasna samo jedna knjiga, drugim rečima opasna je svaka isključivost. Svako onemogućavanje pojavljivanja knjiga koje nekad donose i ono što nije naše uverenje, verovanje, naše saznanje ili pogled na svet, vodi nas, zapravo, prema neželjenom stanju u kome će postojati malo ili nimalo dijaloga. To kažem kao izdavač, čitalac i pisac. Kao izdavač mogu da kažem da objavljujem knjige vrhunske savremene literature, nisam siguran da li ova knjiga pripada tom vrhu, ali ukoliko bi neka od knjiga koju objavljujem doživela bilo koju vrstu ideološkog, političkog ili bilo kog drugog neknjiževnog ili nečitalačkog osporavanja, ne bih je povukao sa tržišta i ne bih je se odrekao. Da nije bilo ove vrste osporavanja, knjiga bi, verovatno, prošla nezapaženo u našoj sredini. Ovako je posle odbijanja američkog izdavača da je štampa i posle ove afere kod nas dobila na značaju. Zabranjeno voće je najtraženije. To je logika javne scene.
Zoran Kolundžija, glavni i odgovorni urednik novosadske izdavačke kuće „Prometej”, pretpostavlja da je publikovanje ovog romana zasnovano na komercijalnim osnovama.
– Naše izdavaštvo je u potpunosti prepušteno tržištu i nekritički se objavljuju naslovi koji imaju jak publicitet. Nažalost, takva literatura dominira – kaže Koluncija, dodajući da će, i pored povlačenja iz knjižara, verovatno biti moguće doći do primerka „Dragulja Medine”.
– To je kao voda koja traži prostor kroz pukotinu. Kod nas postoji jako sivo tržište i svi oni koji budu hteli moći će da nabave ovu knjigu. „BeoBuk” će biti na velikim mukama da dokaže da nema nikakve veze sa daljom prodajom romana – smatra Kolundžija.
Komentar Zorana Hamovića, direktora IP „Klio”, bio je :
– Šta bi bilo kada bi sve religiozne zajednice, u krajnjem slučaju i ateisti, zahtevale da se neke knjige ne objavljuju. To je narušavanje umetničkog stvaralaštva i slobode govora, osim toga ako je neko na bilo koji način povređen objavljenim ili učinjenim delom ima mogućnost da se obrati sudu. Kao izdavač snosim odgovornost veću i od samog autora za knjige koje objavljujem i u tom smislu veoma pažljivo biram.
Direktor izdavačke kuće „Rad” Simon Simonović kaže da je protiv bilo koje vrste zabrana u izdavaštvu.
– Ne odobravam zahtev Mešihata Islamske zajednice da im se dostave neprodati primerci „Dragulja Medine”. Ukoliko ih žele, smatram da bi trebalo da im se omogući da otkupe tiraž sa nekim popustom. Uz puno uvažavanje vernika, ne slažem se s tim da se bilo koje svešteno lice meša u izdavačku politiku. Prošle godine je „Rad” objavio delo Karen L. King „Jevanđelje po Mariji iz Magdale” u kojem se navodi da je Isus imao ljubavnicu. Niko nije tražio da se ta knjiga povuče iz prodaje. Podsetio bih i da je naša izdavačka kuća još 1966. godine objavila roman „Ajša – najmilija Muhamedova žena” Kurta Frišlera i tada to nikom nije smetalo. Nažalost, vremena su se promenila. Postali smo isključivi u verskom smislu.
B. L. - S. S. - S. K
-----------------------------------------------------------
Mešihat uvažio izvinjenje
Novi Pazar –Posle konsultacija sa reis-ul-ulemom Islamske zajednice Bosne i Hercegovine Mustafom Cerićem, Mešihat Islamske zajednice u Srbiji odlučio je da prihvati izvinjenje i pokajanje izdavačke kuće „BeoBuk” koja je objavila roman „Dragulj Medine” američke autorke Šeri Džons, saopštio je juče na konferenciji za novinare glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić.
– Neće biti oštrih reakcija i naše delovanje biće usmereno na smirivanje emocija naših vernika, iako znamo da izvinjenje i pokajanje izdavača ne mogu potpuno da uklone posledice – rekao je Zukorlić i dodao da neće insistirati na nekim potezima državnih organa jer „zna se koliko je osetljivo tražiti pomoć države kada je u pitanju pisana reč”.
Sem konsultacija sa reis-ul-ulemom Islamske zajednice u BiH, reakcije na ovu knjigu se, po rečima Zukorlića, „nisu izlile iz granica Srbije”. Za sada nije bilo ni reakcija drugih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji.
S. Bakračević
[objavljeno: 19/08/2008]
