Izvor: Blic, 17.Jan.2012, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisao sam roman o marginalcima
Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine je Slobodan Tišma, kome je priznanje pripalo za knjigu “Bernardijeva soba” (KC „Novi Sad“). Žiri u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Vladislava Gordić Petković, Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić, odluku je doneo na jučerašnjoj sednici sa četiri glasa za i jednim protiv. Slobodan Tišma: Roman je dobar samo ako u njemu ima poezije
U izjavi za "Blic” laureat se osvrnuo na svoje delo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i poziciju književnosti danas.
- Dugo sam pisao ovu knjigu, oko dve godine. Ona je nevelika, meni posebna... Izgleda da se trud isplatio - rekao je juče Slobodan Tišma nakon proglašenja nagrade.
U obrazloženju nagrade žiri je istakao da se roman Slobodana Tišme izdvojio "osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem".
- U pitanju je pažljivo orkestrirana meditativna proza samosvojnog pisca, muzičara i performera čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu, približavajući je najrecentnijim kretanjima u svetskom romanu. Na tragu Kafke i Hamsuna, Bernharda i ranog Crnjanskog, Slobodan Tišma ispisuje odu suvišnom čoveku - a umetnik je u svakom društvu naoko suvišan.
Bivši roker
Slobodan Tišma (1946) studirao je književnost u Beogradu i Novom Sadu. Bavio se konceptualnom umetnošću, rok muzikom, bio je osnivač novotalasnih bendova "Luna” i "La strada”. Objavio je knjige poezije "Marinizmi”, "Vrt kao to” i "Urvidek”, za koju je dobio nagradu „Stevan Sremac". Za roman "Kvatro stađioni” dobio je 2010. nagradu "Biljana Jovanović”.
Tragajući za smislom bivstvovanja, Tišmin junak doživljava tihi preporod koji nudi tračak nade savremenom čoveku.”
Slobodan Tišma, muzičar, performer, književnik, odgovarajući na pitanje o svom odnosu prema umetnostima kojima se bavi, rekao je: ”Za mene je najvažnija bila poezija. U svet proze otisnuo sam se, mogli bismo reći, pod stare dane. Ali, mene je roman i zanimao kao forma kroz koju se odslikava poezija. Što bi rekao profesor Sreten Marić: 'roman je dobar samo ako u njemu ima poezije’”.
Dodao je potom da ne zna hoće li se, kada i kako ponovo otisnuti u svet proze, da je ta oda suvišnom čoveku, a u izjavi za "Blic” napominje:
- Suvišnim se može osećati svaki čovek. To je snažna i posebna teskoba. Ipak, postoji zajedništvo među tim, da ih tako nazovem, poniženim i uvređenim ljudima koji žive na margini. Moj roman u stvari govori o otpadništvu, o ljudima koji nemaju neki plan u životu, koji žive od danas do sutra. Preživljavaju. Ali, to ne znači da su njihovi životi manje vredni nego ljudi koji su, što bi se reklo, on the roud, ubačeni u mašinu boreći se za opstanak ili ko zna šta sve.
Sa jučerašnjeg proglašenja laureata NIN-ove nagrade
Ima, veli laureat, među njima umetnika, ima i intelektualaca, ali naglašava:
- Umetnik i intelektualac nije isto, iako se gotovo po definiciji misli da jeste, jer umetnik ne mora imati neko visoko obrazovanje i u tom smislu se unapređivati.
Na pitanje o moći ili nemoći, odnosno poziciji književnosti u savremenom svetu i danas i ovde, odgovorio je: ”Umetnost nema veliku moć. Sigurno. Ali, to nije ni bitno. Ona je veoma važna za određene ljude, odnosno za određeni profil čoveka. Postavlja se, možda pitanje, koliko nas je od te fele... Za one koji se za umetnost opredele, čak ni to nije presudno. Ja sam se opredelio za umetnost i ne razmišljam o tome kakva je njena moć u društvu. Nije mi uopšte važno”.
Vasa Pavković obrazlaže odluku žirija
U najužem izboru za prestižno priznanje, NIN-ovu nagradu za roman godine koja se ove godine dodeljuje 56. put,
podsetimo, uz nagrađeni bilo je još pet romana: "Kontrolni punkt” Davida Albaharija, "Mein kampf” Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara” Franje Petrinovića, "Sasvim skromni darovi” Uglješe Šajtinca i "Oda manjem zlu” Voje Čolanovića, za koji je na jučerašnjoj sednici žirija glasala Ljiljana Šop.
Po njenim rečima, nije imala velikih dilema: ”Čestitam dobitniku. On je bio drugi na mojoj listi. Prvi je, kao obuhvatnija slika sveta, ostala 'Oda manjem zlu’ Voje Čolanovića. Volim kada se pokaže da nema jednoumlja i jednoglasja u timskom radu koji je ove godine tekao na najbolji mogući način”, rekla je Ljiljana Šop.
Svečano uručenje nagrade čiji je pokrovitelj Telekom Srbija je 23. januara u Skupštini Beograda.
Povezane vesti: Priča o besmislu ratovanja i pogubnosti predrasuda Borba sa opterećujućom prošlošću i neizvesnom budućnošću Čolanovićev roman o ljubavi Finkinje i Srbina Slobodan Tišma - pisac koji veruje u porodicu Uglješa Šajtinac glas nove generacije
