Izvor: Blic, 19.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisanje i odrastanje
Pisanje i odrastanje
Čuveni francuski pisac Patrik Beson nedavno je bio gost Beograda posebnim povodom. Naime, trogodišnjica njegove uspešne saradnje sa izdavačkom kućom 'Paideia' obeležena je objavljivanjem knjige pod nazivom 'Romani iz mladosti', u kojoj su sadržana tri njegova dela iz gimnazijskog perioda i jedan ovogodišnji esej o pisanju i odrastanju. Kako se moglo čuti na upriličenoj konferenciji za novinare, Beson je do sada objavio četrdesetak knjiga, a 11 njegovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najznačajnijih dela prevela je i objavila 'Paideia'.
Govoreći o svom prisustvu na ovdašnjoj literarnoj sceni, Beson navodi da je silno želeo da se njegova dela pojave u Jugoslaviji i iz ličnih i iz političkih razloga.
'Upoznao sam dobar ukus ovdašnjih čitalaca i zato sam hteo da se pojavim na ovom prostoru. Ali, takođe silno sam želeo da prekršim embargo. Istini za volju, hteo sam da dolazim i da bih viđao svoje prijatelje', kaže Beson.
Pričajući o knjizi 'Romani iz mladosti', Patrik navodi da su to knjige o onome što se piše i o onome šta se piše kada imate 20 godina. Čudio se, kaže, slici o dvadesetogodišnjacima koju je tada sretao na filmu i u literaturi. On i njegovi drugari bili su drugačiji. Hteo je, tvrdi, da prikaže kontrast. Možda je baš zbog toga upravo za svoj prvi roman 'Da niste videli moj zlatan lanac' dobio uglednu evropsku nagradu koja se osim za početničko delo dobija i za zrelo ostvarenje. Ova druga pripala je, te godine, Ernestu Jingeru! Na dodeli Beson ga je nehotice dobro pričepio po nozi. Ko zna, možda baš tako treba početi.
Govoreći o trendovima u evropskoj i svetskoj književnosti Beson kaže da je bez obzira na svakovrsne modernističke trendove u osnovi današnjih literarnih zbivanja povratak homerovskom pripovedanju.
'Jugoslovenska književnost bila je znatno poznatija i popularnija u svetu dok je bila bliže homerovskom pripovedanju. Svi su čitali Andrića, Krležu, Crnjanskog... Uticaj novih pravaca delovao je, uslovno govoreći, loše na spisateljstvo sa ovih prostora čak i kada je reč o Paviću ili Kišu.'
Pričajući o odnosu prema sopstvenom pisanju Beson navodi da od kada se latio pera nastoji da izrazi tačno ono što oseća i misli, i da nađe formu onoga što jeste.
'Ako treba da kažem koja je moja omiljena knjiga onda je to uvek poslednja. Dakle, danas je to 'Izvesna melanholija' objavljena u Jugoslaviji pre dva, tri meseca koja govori o čoveku, novinaru kome izlaz iz depresija, problema i besmisla pruža jedna zrela, raskošna žena'. T. NjeŽić
