Izvor: Politika, 07.Avg.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac „pamfleta” ne ceni arhitekturu
Insinuacija kako sam se služila „unapred pripremljenim saopštenjima koje je dostavila Kompanija za razvoj i investiranje u turizam Abu Dabija”, za koju ne znam ni da postoji, neistinita je
Ovo je odgovor na napad na moj tekst „Gradnja pet muzeja na ostrvu Sadiat privodi se kraju”, s drastičnim naslovom „Graditelji muzeja ginu na Sadiatu”.
Nisam novinar, samo novinari i urednici imaju to pravo da vam daju naslove članaka, kao i da vas ne potpišu s titulama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje ste stekli. Tako sam ovde napadnuta kao novinar, a nisam, doktor sam arhitektonskih i urbanističkih nauka, istaknuti umetnik i dobitnik Nagrade za životno delo Ulupudsa, zbog čega sam pisala samo o arhitekturi i njenim elementima u okviru ostrva Sadiat.
Moj originalni naslov bio je „Kulturni centar Emirata na ostrvu Sadiat.”
Inspirisan pre svega idejom prosvetiteljskih vladara Emirata da pozovu eminentne muzeje sveta da im pomognu da, po ugledu na njih, formiraju svoj kulturni centar s muzejima na ostrvu Sadiat. Prosvećeni vladari imaju inteligenciju i svest da je kultura perjanica društvenog razvoja, da je prosvećivanje naroda i njegovo upoznavanje s kulturom i umetnošću drugih, iz celog sveta, od ogromnog značaja za sreću i blagostanje zemlje.
Ovo treba da bude Kulturni centar Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su po mnogo čemu poznati u svetu. Ostrvo je malo, ali udaljeno svega 12 kilometara od Abu Dabija i sat vožnje od Dubaija.
Insinuacija kako sam se služila „unapred pripremljenim saopštenjima koje je dostavila Kompanija za razvoj i investiranje u turizam Abu Dabija”, za koju ne znam ni da postoji, neistinita je. Kao i paušalne ocene pune mržnje i cinizma:
„Na taj način nagoveštena semantika činjenica iz naslova zamenjena je semantikom hvalospeva, ostavljajući krajnje nejasnim u čemu je važnost ovog priloga za čitaoce ’Politike’!”
Ovo neprimereno pitanje upućeno je uredniku rubrike, koji je očigledno ocenio da većina čitaoca „Politike” nije bila upoznata s ovim značajnim kulturnim i arhitektonskim poduhvatom.
Važna je činjenica da su za projektante ovih muzeja izabrane najbolje arhitekte sveta, dobitnici Prickerove nagrade, koja je u rangu Nobelove nagrade, a koje se u pamfletu cinično nazivaju „starkitekt”, kao „arhitektonske zvezde”, koje, kako se navodi, „zarađuju enormne sume novaca”.
Kako to da se banalizuje umetnost i kultura, ako se navodi ko je graditelj muzeja?
Umetnost arhitekture koja je „prva umetnost” uopšte, a ovde pre svega muzeja, ima presudan značaj, dok se u potpunosti ne formira i njihov sadržaj.
Pisac „pamfleta” ne ceni arhitekturu, ali zato daje paušalne ocene o umetnosti i muzeologiji, kao veliki stručnjak kome je sve „kontroverzno”, ponavljajući ovu reč nebrojeno puta. Upuštajući se unapred u analize sadržaja muzeja (u ovoj fazi kad do završetka izgradnje ima još vremena) i u to da li će biti dozvoljeno izlaganje umetničkih dela s aktovima, krajnje je neumesno. Umetnici i stručnjaci iz osnovnih muzeja, kao i domaćini iz Emirata, odlučiće šta će i kako izlagati. Francusko gotsko slikarstvo podjednako je važno kao i rafinirana plastika arapskih motiva koja se našla na krovu novog Luvra u Abu Dabiju francuskog arhitekte Žana Nuvela.
Muzej Gugenhajm, projekat arhitekte Frenka Gerija u duhu njegovog slavnog muzeja u Bilbaou, izazvao je veliku pažnju i interesovanje jer je oblikovan kao skulptura. Nigde u svom tekstu ne pominjem Londonski muzej.
„Nacionalni muzej” posvećen šeiku Al Nahajanu bin Zajedu, ujedinitelju emirata, na centralnom mestu na ostrvu, upravo je delo autentične kulture i tradicije, povezano s najnovijim arhitektonskim dostignućima o energetskoj efikasnosti genijalnog svetskog arhitekte broj jedan lorda Normana Fostera. Ovaj muzej pokriven je zemljom kao izolatorom, što je veoma važno u uslovima vrele klime, gde je naročito važno kako će se ceo prostor klimatizovati, odnosno hladiti. Navodeći ironično kao nevažnu činjenicu kako će se prostor hladiti, o „svežoj vazdušnoj struji koja se sprovodi kroz ceo muzej”, pisac pamfleta pokazuje neznanje i neinformisanost o danas najvažnijim svetskim problemima, kao što je ušteda energije, i o energetskoj efikasnosti u arhitekturi, koji imaju ogroman značaj za ceo svet. U knjizi „Solarna arhitektura”, čiji sam autor (objavila „Naučna knjiga” iz Beograda 1994. godine), zemlji kao izolatoru posvećeno je celo jedno poglavlje.
Ljudska tragedija samih radnika, graditelja na ostrvu, nije mi bila poznata, a svakako je posebna tema, možda primerenija rubrici Društvo.
*arhitekta
Mirjana Lukić*
objavljeno: 08.08.2014
