Izvor: Blic, 17.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac ljudskih patnji
Pisac ljudskih patnji
Pisac Aleksandar Tišma preminuo je ovog vikenda u Novom Sadu nakon teške bolesti u 80. godini života.
Aleksandar Tišma rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu. Svoju prvu zbirku pesama 'Naseljeni svet' izdao je 1956. godine, a usledile su zbirke pripovedaka 'Krivice', 'Nasilje', 'Povratak miru', 'Škola bezbožništva' i potom romani: 'Za plavom devojkom', 'Knjiga o Blamu', 'Upotreba čoveka', 'Vere i zavere' i zbirka putopisa 'Drugde'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Njegov književni talenat nagrađen je 1977. godine kada je za roman 'Upotreba čoveka' dobio Ninovu nagradu, a za svoj rad primio je i niz drugih značajnih književnih priznanja. Tišma je dobitnik i nekoliko uglednih evropskih priznanja, kao što su Lajpciška nagrada za književnost i Austrijska državna nagrada za evropsku kulturu 1996. godine. Njegova dela prevođena su na dvadesetak jezika.
Ovaj novosadski umetnik bavio se i prevodilačkim radom, prevodio je dela sa nemačkog i mađarskog jezika.Prisetimo se da je, izmeđuostalog preveo i knjigu nobelovca Imre Kertesa 'Besudbinstvo'. Svoju svestranost potvrdio je i kao dugogodišnji urednik edicije 'Danas' i 'Letopisa' 'Matice srpske'.
Bio je član vojvođanske akademije od njenog osnivanja 1979. godine, da bi posle njene integracije 1992. godine postao i redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti, a prošle godine je postao i redovan član Akademije umetnosti u Berlinu.
Tišmina sabrana dela objavljena su u šest tomova, a dnevničke beleške 1941-2001 objavila je prošle godine izdavačka kuća 'Knjižnica Zoran Stojanović' iz Novog Sada.
Komemoracija Aleksandru Tišmi zakazana je za utorak u 13.30 časova u Matici srpskoj, a istog dana u 15 sati biće sahranjen na novosadskom Novom groblju. T. NJ. - H. D.
Gojko Božović: Prozreo svoje vreme
Aleksandar Tišma je bio jedan od najvažnijih pisaca srpske književnost XX veka i pisac evropskog glasa. U njegovim pripovetkama i romanima ispričana je velika priča o patnji, o nasilju i krivici, o logorima i o zgašnjavanju humanističkog koncepta istorije. Tišma je prozreo svoje vreme, zbog čega se u njegovoj prozi na upečatljiv i iznijansiran način ukazuju sudbine po kojima se može prepoznati XX vek. Njegova književnost je, zapravo, nemilosrdan susret sa svojim vremenom. Kao malo gde, u njoj možemo da vidimo šta je čovek sve u stanju da učini drugim ljudima ali i samom sebi. Otuda 'Upotreba čoveka' nije samo naslov najpoznatijeg Tišminog romana, već i drugo ime piščevog vremena. Dragan Velikić: Priče sa nervom
Tišmu sam upoznao pre deset godina na železničkoj stanici u Hamburgu. Doputovali smo na jedan književni skup, izašli iz istog voza i našli se licem u lice na peronu. Bio je iznenađen mojim ogromnim koferom i pitao me da li sam krenuo na put oko sveta. On je nosio samo malu kožnu torbu. I dok smo hodali prema hotelu, svako je iznosio vlastiti koncept putovanja. Govorio je kao što piše, britko i jasno, uvek otkrivajući samu suštinu i nerv priče. Nije štedeo sagovornika, kao što nije štedeo ni čitaoca. Prošlog leta moja jedina lektira bili su Tišmini 'Dnevnici'. Polako sam iščitavao obimnu knjigu odlažući kraj. Ne pamtim da sam ikada u dnevniku jednog pisca našao arhivu najdubljih zatona duše. Poslednji put kad smo se sreli, u maju prošle godine u Berlinu, na večeri koju je naš ambasador priredio u Tišminu čast, rekao sam mu da nameravam da čitam njegove Dnevnike. 'Šta će vam to', bio je njegov komentar. 'To je ogromno, kao onaj vaš kofer.'
