Izvor: Politika, 14.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac kao glas generacije
Verovali smo da ćemo imati okruženje u zelenilu, a dobili smo Regana i Buša, podele, rat i antifeminizam
Slavna američka književnica Erika Džong juče se u Beogradu susrela sa piscima Srpskog književnog društva, a zatim je održala predavanje studentima anglistike Filološkog fakulteta. U kratkom razgovoru sa novinarima, pre početka ovog zvaničnog programa, otkrila je detalje ovog svog putovanja do Beograda. Naime, let iz Njujorka kasnio je više od četiri sata zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oluje, a zbog izgubljenog leta iz Pariza, za Beograd se uputila tek letom iz Milana. U Parizu je izgubila prtljag, odeću i primerke knjiga koje je ponela, ali juče, kao prava dama, nije pokazivala umor, nezadovoljstvo ili "traume od letenja", već opuštenost i duhovitost u razgovoru.
– Pisanje nije profesija ili trening, to je poziv koji zavisi od nadahnuća. Pišem od svoje desete godine, rekla je Erika Džong, rođena Njujorčanka, autorka kultne knjige "Strah od letenja", "Šajlokova kćer", "Fani: istinita priča o životu i pustolovinama Fani Hakabaut-Džons", "Strah od pedesete", "Deseta muza" i drugih.
Erika Džong je naglasila da je pre "Straha od letenja" objavila dve knjige poezije, a da je poezija kao cvet u Grand kanjonu, pozicija pesnika je nevelika i duboka, niko ne brine mnogo o njoj.
– Međutim, roman je kao glas generacije, još kada se pojavi u tiražu od 18 miliona primeraka i bude preveden na sve jezike, to je nemoguća sreća, ali i prokletstvo. Očekivanja od svake sledeće knjige vrlo su visoka, objašnjava Erika Džong, dodajući da sada piše roman čija je glavna junakinja Izadora Ving, upravo ona koja je sedamdesetih godina proslavila "Strah od letenja".
– U toj knjizi Izadora je imala 29 godina, u sledećoj joj je bilo 36, a u ovoj novoj knjizi biće zrela žena u svojim šezdesetim, sa odraslom ćerkom, unučetom i starim roditeljima, sa svešću o postojanju smrti, kazala je Erika Džong i nastavila:
– Dva talasa feminističkih pokreta unela su promene u svest ljudi, način pisanja i otvorila su teritoriju podjednako za ženske i muške pisce. "Strah od letenja" pokazao je da ženski život i snovi mogu da budu važni muškarcima.
Listajući srpsko izdanje njene nove knjige "U postelji sa demonom", izazovne fotografije na koricama, koju je objavio beogradski "Alnari", slavna američka književnica je opisuje kao svoje memoare o književnom životu, o muzama, demonima, ožiljcima i snovima. Kaže da je to deo njene autobiografije u kojoj daje odgovore na pitanja o svom stvaralaštvu i o svojoj inspiraciji, što nije nimalo lako.
– Biti pisac i čovek isto je. Veliki pisci koje znam istovremeno su i velike ličnosti. Među njima su i Doris Lesing, Pablo Neruda, Henri Miler. Njihov značaj uvek je bio u tome što su prisutni u svetu, i nikada nisu bili zatvoreni u neku svoju kulu od slonovače. Pablo Neruda bio je u kontaktu sa narodom, njegovu poeziju čitali su i seljaci. Bio je komunista, kasnije se odvojio od te doktrine, ali je ostao progresivan. Henri Miler, moj literarni otac, bio je takođe otvoren. Ako hoćete da budete pisac ne možete reći "neću da viđam ljude", ili "neću da dajem intervjue", smatra poznata književnica.
– U razgovoru sa prevoditeljkom mojih knjiga Danijelom, iz Bosne, trudim se da saznam kako razmišljaju ljudi koji su preživeli rat, zanima me kako je sve to uticalo na ljude. Došavši sada u Beograd ponovo, posle osamdesetih godina, mislim da razumem ovu zemlju, dodaje.
Jednom ste uputili kritiku društvu koje daje prednost ratu u odnosu na ljubav?
Bilo je to esej u "Pablišers vikliju" o ženskoj literaturi (chic-lit) i predrasudama koje postoje u odnosu na žene pisce. Književnice su obično potcenjene, jer pišu o ljubavi, a društvo kaže: "Važan je rat, a ne ljubav". Ja se sa time ne slažem, jer verujem da ljubav jeste važna, jer suviše naglašavamo rat u našoj literaturi, u novinama. Mislimo da je rat važan, zato i neprestano imamo rat.
Šta je očekivala vaša generacija?
Diplomirala sam sredinom šezdesetih i moja generacija je očekivala svet mira, zelenila i ekologije. Nadali smo se svetu u kojem ćemo razumeti rat i znati da ga sprečimo. Šta smo dobili? Ronalda Regana, Džordža Buša, rat, rat, rat... Šezdesete su bile kratak period, a reakcije na njega su ogromne, beskrajne. Tih šezdesetih bili smo puni nade i optimizma. Verovali smo da ćemo da ćemo živeti u mirnom svetu. A dobili smo podele, rat i antifeminizam.
Da li ste bili ozbiljni kada ste rekli da Vam je Bil Klinton privlačan?
Naravno da me je on privukao. Koga nije? On je privukao čitav svet, svi ga vole. Muškarci, žene, on je vrlo zanimljiva i osvajački raspoložena ličnost. Da li sam ikada imala seks sa njim? Ne.
A da li mislite da seksualna i kreativna energija hrane jedna drugu?
One hrane jedna drugu, ali to ne znači da treba da spavate sa svima da biste napisali knjigu.
M. Vulićević
[objavljeno: 14.06.2007.]
