Izvor: B92, 02.Apr.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pisac iz senke" - palp zabava
(The Ghost Writer)
Francuska / Nemačka / Britanija, RP Films 2010.
Režija: Roman Polanski
Scenario: Roman Polanski & Robert Haris, prema Harisovom romanu "Duh"
Uloge: Juan MekGregor, Pirs Brosnan, Kim Katral, Olivija Vilijams,
Tom Vilkinson, Timoti Haton, Džejms Beluši, Robert Pju, Ilaj Valah
U književnom žargonu "pisac duh" (ghostwriter) je neko ko piše umesto drugog pod njegovim imenom. Pošto je naređao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nekoliko bestselera u kojima je trabunjanja mađioničara i fudbalera anonimno uobličavao u literarno štivo, naš pisac dobija zaista nepristojnu ponudu: da za 250 hiljada dolara sredi memoare bivšeg britanskog premijera. Dotični Adam Leng (Pirs Brosnan) je lider laburista koji je podneo ostavku nakon mandata obeleženog ropskom poslušnošću prema nepopularnom predsedniku SAD koji ga je uvalio u katastrofalan rat na Bliskom Istoku. Zvuči poznato?
Prihvativši angažman pisac stiže u raskošnu vilu u letovalištu Martas Vajnjard pokraj obale Masačusetsa, inače omiljenom kutku penzionisanih operativaca CIA. Domaćinstvo profesionalno šarmantnog Lenga podseća na engleske seoske kuće u koje je Agata Kristi volela da smešta svoje krimi zaplete: svako je potencijalno sumnjiv, od premijerove ogorčene supruge Rut (Olivija Vilijams) preko lične asistentkinje i ljubavnice Amelije (Kim Katral, čuvena kao Samanta iz serije "Seks i grad") do dvojice batlera Azijata. Jedini nije sumnjiv prethodni "ghostwriter", Lengov dugogodišnji pomoćnik koji se udavio pod nejasnim okolnostima. Da li je glavom platio otkriće neke mračne tajne iz premijerove prošlosti? Ubrzo zatim, Leng biva optužen za ratne zločine: Međunarodni sud u Ženevi goniće ga zbog nezakonitog izručenja britanskih građana pakistanskog porekla agentima CIA koji su ih podvrgli mučenju. Zatočen u vili opkoljenoj demonstrantima, pisac se odjednom nalazi upleten u mrežu intriga, možda i u smrtnoj opasnosti...
Pomalo omaž Vajlderovom "Bulevaru sumraka" ali i hladnoratovskim političkim trilerima Džona Le Karea, "Pisac iz senke" je ponajviše filmska posveta Polanskog Hičkoku. Poput njega uspešno gradi saspens manipulisanjem ritmom naracije kroz korišćenje prateće (i preteće) muzike i montažu, ali i kroz centralni lik nedužnog glavnog junaka koji biva upleten u košmarnu aferu. Juan MekGregor šarmantno i inteligentno igra ulogu koju bi pre 30 godina igrao na primer Majkl Kejn, postajući polako od hičkokovskog slučajnog heroja žrtva u stilu Polanskog.
Sa svojih 76 godina Polanski je podsetnik na reditelje stare škole kojima je zanat bio na prvom mestu, u smislu građenja filma na artikulisanom ritmu montaže umesto na bezumnim brzim rezovima. Većina savremenih holivudskih trilera pokušava da izgradi napetost kroz frenetično rezanje iz više uglova kamere koja se stalno kreće; Polanski pak stvara tenziju putem širokih planova, kompozicije kadra, preciznih uglova kamere i njenog mizanscena s glumcima. Rezultat je film izuzetno nelagodne atmosfere čijih se 128 minuta prati s nesmanjenim interesovanjem. Polanskom u tome neizmerno pomažu kompozitor, Francuz Aleksandar Depla čija muzika namerno evocira motive Bernarda Hermana, omiljenog Hičkokovog kompozitora, i direktor fotografije Poljak Pavel Edelman ("Pijanista") koji naglašava hladne boje olovnog zimskog neba i tamnoplavog mora i crne i sive senke geometrizovane unutrašnjosti Lengove vile. (Film je sniman u Nemačkoj i ostrvo Zilt na Severnom moru dublira obalu Nove Engleske.)
Baveći se temama izolacije, progonjenosti i klaustrofobije, zavera i nejasnih identiteta, "Pisac iz senke" u neku ruku podseća na mešavinu njegovih modernih klasika "Stanar" (1976) i "Deveta kapija" (1999), no svojim sporim tempom i uzdržanim tonom ovaj film ponajviše oživljava atmosferu klasičnih trilera iz 70-ih kao što su "Prisluškivanje", "Tri dana Kondora", "Parallax View" ili "Kineska četvrt" (1974) samog Polanskog – vremena kad su pojedini filmovi snimani za odrasle i nisu insistirali na utešnom hepiendu. Umesto da kombinuje i remiksuje stilske elemente ovih filmova, Polanski uspešno evocira osećaj koji ih je prožimao i koji ih je i činio relevantnim. To je nelagodan i distanciran, skoro filozofski precizan pogled na čoveka i njegov svet u kom je sve apsurdno i nasilno a opet se sve besmislice i užasi mogu svesti na sitne ljudske motive, ego i pohlepu – i jedina teorija zavere je ona koja govori o haotičnoj partiji šaha u kojoj su sve figure pioni.
Ako se on sam svojevremeno mogao činiti ekscentričnim a njegov svetonazor suviše ciničnim, po merilima početka 21. veka Polanski je realističar, u trenutku kada je sama istorija poput satirične komedije. Bivši Džejms Bond je savršen izbor za ulogu Adama Lenga, koji umnogome asocira na Ronalda Regana ali je pre svega bezobrazno očigledna aluzija na lik i delo među Srbima omraženog Tonija Blera – dok njegovu suprugu Rut, isto kao i Čeri Bler, prati reputacija da je pametnija od svog muža i da još više od njega uživa u privilegijama koje pruža vlast. Ne samo što Adam i Rut Leng očito predstavljaju Tonija i Čeri Bler (ili pak Bila i Hilari Klinton, recimo) već i njegova asistentkinja Amelija podseća na svojevremeni skandal stvarnog premijera s plavokosom pomoćnicom iz Dauning Strita Endži Hanter. U filmu takođe postoji i kompanija zvana "Heterton", koja nalik na "Halibarton" povezuje britanskog lidera sa američkim predsednikom u korupcionaškoj aferi.
Ričard Haris, koji je s Polanskim napisao scenario prema svom romanu "Duh" (The Ghost), britanski je novinar koji je postao romanopisac i mogao bi se nazvati insajderom: ovaj nekadašnji politički urednik lista The Observer i BBC-jev TV reporter bio je lični prijatelj bračnog para Bler. Najviše poznat po istorijskim romanima smeštenim u drevni Rim, razišao se s Tonijem nakon njegove podrške Bušovoj invaziji na Irak i ovu knjigu je napisao kao slabo prikriven napad na bivšeg političkog istomišljenika. Kritika nije suviše visoko ocenila ovaj bestseler iz 2007. ali kako to obično biva, od najprozaičnije literature nastaju najbolji filmovi.
"Pisac iz senke" je napeta i inteligentna bioskopska zabava, prvoklasan palp entertejnment koji je pre svega obeležen ekonomičnom zanatskom veštinom i morbidnim humorom Romana Polanskog, kao i njegovom vizijom sveta u kom nevini stradaju dok krivci prolaze nekažnjeno. Snimanje ovog filma završeno je neposredno pre hapšenja Polanskog u Cirihu prošlog septembra i montažu je završio u kućnom pritvoru u Švajcarskoj, čekajući odluku suda da li će biti izručen SAD, u koje već 32 godine ne sme da stupi zbog optužnice za seks sa maloletnicom. U tom smislu njegova je situacija donekle smešno slična onoj u kojoj je Adam Leng, ali evo i zabavnog pitanja za ljubitelje teorije zavere: Da li je hapšenje Polanskog – već delimično rehabilitovanog u Americi Oskarom za film "Pijanista" još 2003. godine – upravo sada, kada je ekranizovao kontroverzni Harisov roman, slučajno...?
