Izvor: Blic, 07.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piramida
Piramida
Drastično ograničavanje vremena za izlaganje i presecanje direktne linije međusobnog dijaloga najvažniji je pomak koji se u tok šou kategoriji TV zabave dogodio u poslednjih nekoliko meseci. Jedan od najmračnijih elemenata televizijske agresivnosti – neodgovorno, samodopadno naklapanje koje nije služilo ničemu osim bolesno ambiciozne lične promocije naklapača/e – konačno je stavljeno pod kontrolu i, ako budemo imali sreće (što, po teoriji verovatnoće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije nemoguće čak ni u Srbiji) to će biti uvod u smrt neprijatnih modela političkog tok šou programa na kakve smo, silom prilika, bili navikavani.
Formula, u pomenutom smislu reprezentativnog, serijala 'Piramida” (RTV Pink) medijski je funkcionalna iz više razloga: zahteva specifičnu dinamiku, primorava učesnike da misle i govore najbrže moguće, ali im, dodstavljanjem tema unapred, omogućava pripremu, promoviše sistem takmičenja koji podstiče navijanje i redovno praćenje i, na kraju ali ne i najmanje važno, daje priliku ličnostima van politike da govore o važnim društvenim temama.
Branka Nevistić je, pokazalo se i potvrdilo posle dosadašnjih nekoliko emisija, odlično odabran voditelj, u potpunosti na visini zadatka: pod kontrolom, ali nimalo kruta i ukočena, sa pravom merom šarma i energičnosti. Jedini ozbiljan problem koji se pojavljuje u 'Piramidi” u domenu je etike, jer se, silom koncepta i ljudske prirode, veoma ozbiljne, bolne i teške teme neminovno trivijalizuju već samom činjenicom da takmičari, čak i da to žele, ne mogu da zalaze u suštinu. Da bi prikupili što više poena, oni su prinuđeni da se služe efektom fleša koji, po prirodi stvari, umesto da otvori oči, zaslepljuje.
Ex-yu film u Monpeljeu
Otkad se nekadašnja Jugoslavija raspala početkom prošle decenije, to se nikad nije dogodilo ni na jednom uglednijem festivalu: polovinu zvaničnog programa 27. Međunarodnog festivala u Monpeljeu (Francuska) činilli su filmovi nastali na tlu nekadašnjih jugoslovenskih republika. Poimence, 'San zimske noći' Gorana Paskaljevića (SCG), 'Ta divna splitska noć' Arsena Ostojića (Hrvatska), 'Tuning' Igora Šterka (Slovenija), 'Go West' Ahmeta Imamovića (BH) i 'Iluzija' Svetozara Ristovskog (Makedonija). I, da to nije bilo slučajno, pokazalo s na kraju. Tri najznačajnije nagrade festivala dodeljene su upravo delima sa ovog područja. Gran pri festivala, 'Zlatna Antigona' pripala je Goranu Paskaljeviću jednoglasnom odlukom žirija na čijem je čelu bila kritičarka rimskog dnevnika 'La Republika' Irene Binjardi. Našem autoru otišao je novčani iznos od l5 hiljada evra. Specijalno priznanje istog žirija dodeljeno je hrvatskom filmu, dok je nagrada Međunarodnog žirija kritike (u kojem je odlučivao i filmski kritičar 'Blica') upućena filmu 'Go West'.
Pitao sam selektora, kritičara dnevnika 'Midi libr' Žan-Fransoa Buržoa, otkud toliko filmova sa eks-jugslovenskog područja, on se najpre zbunio i rekao mi: 'Kad sam birao program uopšte nisam gledao oznake zemalja.'
U raznim kategorijama ovog festivala (21.-30. oktobar) prikazano je oko 25o filmova, a za takmičarski program pregledano je l2o dela. Valja zapamtiti da je u godinama najveće zatvorenosti Srbije i ljutih sankcija, Monpelje uvek imao u programu najbolje beogradske autore, a neki su dobijali i najviša zvanična priznanja. Mediteran je to, zemlja vetrova!
