Izvor: Danas, 17.Sep.2014, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pink i oko Pinka
Imam dva jaka utiska od prošle subote. Prvi je pozorište ispred Skupštine, drugi je pozorište u Pinkovoj kući.
Danima se pitam da li su jedini načini da sagledamo našu vojnu velesilu i podmladak zaustavljanje saobraćaja, Top gan citati na video-bimu, tradicionalno gađanje ptica oficirskim kapama. Gde god da ste krenuli u petak popodne, uveče i u subotu pre podne, svakako niste mogli da stignete. Smatram sebe patriotom (iako ostavljam prostor da grešim, delom zato jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ne znam koji su tačni kriterijumi, delom zato jer ima šanse da gajim iskrivljenu sliku o sebi), volim uniformu, volim i oružje, ali nešto slabije. Podržavam svako slavlje koje ne ugrožava red i mir zajednice, čak pojedinca u razumnim granicama. Naravno da potporučnici treba nekako da nam se pohvale svojom umešnošću u marširanju pod konac, baratanju Migovima i sabljama i tome slično. Ali, zar ne bi bilo sjajno da grad može nastaviti da živi dok parada traje? Ne verujem da je vojsci zabranjeno da se šeta po manje prometnim i ključnim mestima. Moram da primetim i ovo, meni ne izgleda mnogo afirmativno po instituciju čiji su kadeti predstavnici bacanje njenih obeležja nebu pod oblake.
Drugo je novo Pinkovo takmičenje koje će u rezultatu dati još jednu zvezdu Granda, ili više njih. Takmičari su mi bili manje interesantni od žirija (osim osvežavajućeg momka u zelenim pantalonama). Dakle, skupio se junak do junaka: Bora Đorđević, Ceca (zna se koja), Haris (jedan jedini), Marina Tucaković i Miroslav Ilić (priznajem vrlo svež... na izgled). Sve sami izvrsni muzikanti zavidnih preporuka kafane kao najlegitimnije rok-folk (čudan spoj) institucije na Balkanu. Ovaj nije ubedljiv, ovaj nije emotivan, ovaj je onako... i tako dalje. U to se ne mešam, nije mi blisko. Možda su njihovi kriterijumi (koji su mi u više navrata zvučali bledo) sasvim odgovarajući. Ono što je ulepšalo veče i pokazalo mi da je trebalo češće da se dam u gledanje sličnih zabavnih emisija bilo je insistiranje na kritikovanju stajlinga sirotih takmičara. Haris se našao najpozvanijim da se bavi autfitom (ima neke veze sa njegovom suprugom). Sedeći zavaljen u fotelji koja se šeta gore-dole, u senci oboda natučenog šešira, brkova crnih kao da se napio tonera, u razdrljanoj košulji štedro je hvalio svakog momka koji se na bini pojavio u kombinaciji: savremene stoun voš farmerke + crna košulja, ergo džiberski. Ostali nisu bili tako ubedljivi u komentarima, valjda svesni da ni oni ne znaju baš da se obuku za pohvalu. Osim Marine.
