Izvor: Politika, 23.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pile pretrčalo ulicu
O rumunskom i švajcarskom filmu i o filmu "Sedam i po" Miroslava Momčilovića
Od našeg specijalnog izveštača
SARAJEVO, 22. avgusta – Sarajevski filmski festival, koji je 18. avgusta počeo projekcijom filma "12.08 istočno od Bukurešta" rumunskog reditelja Kornelija Parumboija, zahuktao se i radoznaloj publici već predstavio kontroverznog reditelja Ejbela Feraru, veliku glumačku zvezdu Nika Noltija i legendarnog rokera Bona Voksa. Ipak, pažnja filmskih profesionalaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usmerena je više na centralni događaj, glavni takmičarski Regionalni program u kojem je već viđeno nekoliko zanimljivih filmova koji se takmiče za "Srce Sarajeva" i nagradu od 25.000 evra.
Film otvaranja "12.08 istočno od Bukurešta" (van konkurencije), podsećanja radi, u Kanu je osvojio "Zlatnu kameru" za najbolji debitantski film, a izraziti je predstavnik takozvanog novog rumunskog talasa koji je poslednjih godina od ove kinematografski posve nezanimljive zemlje načinio pravu evropsku atrakciju (uveriće se u to i naša publika na Festu 2007). Brojevi sa početka naslova filma odnose se na tačan sat i minut kada je 22. decembra 1989. Nikolae Čaušesku seo u svoj helikopter i pobegao iz Bukurešta, što se smatra krajem njegove diktature.
Šesnaest godina kasnije jedna provincijska televizijska stanica organizuje emisiju u kojoj pokušava da evocira sećanja na taj dan i istraži na koji su način građani učestvovali u političkom prevratu. Voditelj u studio poziva dva prominentna nosioca "otpora" koji se hvališu svojim demokratskim zaslugama, ali se na njihovu nesreću u emisiju uključuju i gledaoci. Rašomonijada nepodudarnih sećanja na "službenu verziju" poslužila je autoru kao izvorište smeha, ali i ismevanja tipičnih istočnoevropskih boljki u koje spada i fenomen "pileta koje pretrčava ulicu" – konvertitsvo i naknadna politička pamet. Duhovito i promućurno vođen film sa punim i rasnim autorskim angažmanom.
Među prvima u konkurenciji viđen je debitantski film "Gospođica" švajcarske rediteljke hrvatsko-bosanskog porekla Andree Štake. Ovaj film je pre dve nedelje na festivalu u Lokarnu osvojio glavnu nagradu "Zlatni leopard", ali nismo sigurni da je to posve opravdano.
Naime, "Gospođica" je film koji pati od dramaturških manjkavosti, povremenih pucanja po šavovima, preterivanja u eksplikacijama pa i ponavljanja. Međutim, Andrea Štaka iako tanka kao scenaristkinja, mane u dobroj meri nadoknađuje visokom vizuelnom kulturom, preciznim i doslednim rediteljskim stilom. "Gospođica" je, inače, kamerna psihološka drama koja se temelji na oprugama suprotnosti dva po svemu različita lika.
Glavna junakinja Ruža, u izvrsnom tumačenju Mirjane Karanović, sredovečna je vlasnica kantine koja je ogrubela od emigrantsko-gastarbajterskog života i misli samo na novac. S druge strane je Ana (mlada hrvatska glumica Marija Škaričić) devojka izbeglica sa dijagnosticiranom leukemijom. Iako joj je preostalo još malo života, Ana je nesebična prema svima oko sebe i poput anđela otopljava svu Ružinu krutost.
Na mnogo bolji prijem i publike i profesionalaca naišao je naš jedini film u ovogodišnjem glavnom programu. Mozaička komedija "Sedam i po" scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića o sedam smrtnih grehova dobro je zagrejala dlanove gledalaca. Radnja ovog filma omnibus strukture smeštena je među novobeogradski beton i sastoji se od sedam priča od kojih je svaka posvećena jednom grehu. Početak je rezervisan za gramzivost i priču o dva mlada "lezilebovića" koji od fudbalske legende Maradone traže novac za navodnu hitnu operaciju u Moskvi. Nastavlja se pričom o bludu, ali je on u Momčilovićevom viđenju analiziran kroz priču o pedofilu koji se preko Interneta lažno predstavlja kao tinejdžerka, ali na kućni prag tako privuče jedino drugog pedofila. O neumerenosti u jelu i piću priča se za švedskim stolom na otvaranju izložbe, a o lenjosti kroz "nesrećnu sudbinu" dva provalnika koji treba da obiju stan na vrhu solitera, a lift je u kvaru...
Između samih priča postoji malo ali dovoljno vezivnog tkiva, a zanimljiv je način na koji je Momčilović aranžirao susret svih junaka iz zasebnih storija. Na kraju filma sa snažnim metaforičkim značenjem, vidimo ih sve u prostorijama hitne pomoći. Ono što "Sedam i po" snažno izdvaja iz (ispod)prosečnosti ovogodišnje srpske produkcije, bez sumnje je svežina, originalnost, duhovitost, jak i smislen autorski angažman, ali i mudro odabrana plejada generacijski različitih srpskih glumaca (među njima i blistava Mira Stupica) koji ga čine dodatno moćnim. Reč je o filmu sa jednim od najbolje napisanih scenarija u nizu godina za nama, ali i filmu u kojem je režija "školska", povremeno čak nesigurna. No ova činjenica filmu ne umanjuje sve njegove vrednosti. Momčilović je pre svega potencijalno veoma rasan pisac (njegov je scenario filma "Kad porastem biću Kengur"), a kao reditelj je samo nepretenciozni debitant. Posle uspeha na domaćim festivalima i veoma dobrog nastupa u Sarajevu uskoro će ga videti i beogradska publika na premijeri u "Sava centru".
Dubravka Lakić
[objavljeno: 23.08.2006.]
