Izvor: Blic, 12.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pikasov prevrat
Pikasov prevrat
Ove godine navršava se tačno jedan vek modernizma u umetnosti, jer su toliko 'stare' i Pikasove 'Gospođice iz Avinjona'. Godine 1907. 'Titanik' još nije bio potonuo, kinematografija je bila tek treperavi filmski žurnal o Burskom ratu, a braća Rajt su putovala po Evropi da promovišu svoj izum - let motornim avionom. Ali u trošnim i teskobnim slikarskim ateljeima na Monmartru, domu anarhije i kabarea, 25-godišnji španski imigrant stvarao je svoje prvo i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najveće delo moderne umetnosti.
Pikaso je prve skice za 'Gospođice iz Avinjona' nacrtao u zimu 1906-1907. Ideje je razrađivao intenzivno i uz precizan plan, nalik na velike akademske projekte Leonarda ili Žerikoa, pre nego što je, početkom leta 1907, na platnu od 0,7 kvadratnih metara naslikao konačno rešenje. Sa tom slikom Pikaso je iz korena izmenio prirodu stvarnosti, kao što će to učiniti i njegov savremenik, fizičar Albert Ajnštajn.
Nije ovde reč samo o 100-godišnjem životu jedne slike_arhiva, već o stotinu godina modernizma. 'Gospođice' su bile taj rez, taj prelom koji je odvojio prošlost i budućnost. U kulturnom smislu, 20. vek je započeo te 1907. s obzirom na nastanak drugih dela visokog modernizma. Šenbergovo 'Očekivanje' je komponovano 1909, Stravinski je svoje 'Posvećenje proleću' započeo 1910. Džejms Džojs započeće svog 'Uliksa' tek 1914, tada je Pikaso već bio u završnoj fazi kubizma.
Mnogi stručnjaci navode druge primere početka moderne umetnosti. Neki će reći da je ona počela sa 'Olimpijom', Maneovim smelim aktom iz 1863, koji je podstakao niz jednako provokativnih radova na istoj seksualnoj ravni kao i Pikasov; neki, pak, pominju Munkovu 'Madonu', Klimtovu 'Atinu', Zoline romane. U tom kontekstu skoro bi se moglo reći da su 'Gospođice' zapravo nazadno, neoriginalno umetničko delo koje se oslanja na najveće klišee 19. veka - 'bludne žene' koje se raskalašno baškare u egzotičnim enterijerima.
Šta je onda tako radikalno novo na ovoj slici?
Pet ružičastih žena umotano je u srebrne i plave draperije. Dve od njih stoje sa uzdignutim rukama pokazujući grudi, gledajući u posmatrača svojim krupnim crnim očima. Preostale tri nose maske: ona s leva, iz profila, nosi tamno braon drvenu simulaciju lica, druge dve (s desna) nose afričke maske. Iako je reč o aktovima, na slici teško da možemo uočiti ijednu oblinu, laktovi su oštri poput sečiva, od ženske forme 'peščanog sata' ostale su samo geometrijske siluete, a grudi su nalik trouglovima.
Pikasa su privlačile afričke maske iz očiglednog razloga: one nas prerušavaju, pretvaraju u nešto drugo - životinju, demona, boga. Modernizam je umetnost sa maskom. On ne otkriva svoje značenje; on nije prozor, već zid. Pikaso je izabrao ovu temu upravo zbog klišea: želeo je da pokaže da originalnost u umetnosti ne leži u narativnoj već u formalnoj inovaciji. Zato ste na lošem putu ako u 'Gospođicama' gledate sliku o bordelima, prostitutkama ili kolonijalizmu. Velika, žalosna tragedija umetnosti 18. i 19. veka, u poređenju sa Mikelanđelovom briljantnošću, bila je ta što je izgubila iz vida čin stvaranja. Sa Pikasom se to izmenilo. Modernizam u umetnosti značio je upravo pobedu forme nad sadržajem.
To ne znači da slika nema dodira sa svetom. 'Gospođice' su putene i zajedljivo efektne - slika vrca od seksa. Iako potiče iz istog dekadentnog miljea poput, recimo, Klimtovih erotskih slika, Pikasovo delo pokazuje stvari o kojima nijedan drugi umetnik s početka 20. veka nije razmišljao. Pikaso anticipira otkrića koja je eksplicitnije objasnio na svojim kubističkim slikama: poslednje što mu je bilo na umu jeste da poništi 500-godišnju zapadnu tradiciju perspektive izravnavajući svoje siluete u prostoru koji se ne kreće nikuda. To vizuelno nasilje oslobađa njegov erotizam, jer briše bilo kakvo značenje ili naraciju. Ovako izvanredno oslobađanje želje bilo je bez presedana u umetnosti, da ne spominjemo hrišćansku kulturu. Andre Breton, vođa nadrealizma, video je u 'Gospođicama' revolucionarnu pretnju nesvesnom, i bio je u pravu. Čak i u svetu koji više ne obožava slikarstvo, ova slika je neprevaziđena. Ona predviđa kraj slikarstva i kulturno razaranje; ima u njoj nešto anarhično i nemilosrdno, nalik na dadu, Marsela Dišana i pank.
I tako, moderna umetnost ove godine proslavlja stoti rođendan. Umetnička dela vremenom pronalaze svoje mesto u istoriji i postaju vredna divljenja i poštovanja. Ali čak i jedan vek kasnije, Pikasove 'Gospođice' su toliko sveže, nove i uznemirujuće da bi gotovo bila uvreda nazvati ih remek-delom.
Miona Kovačević
.jpg)
