Izvor: Politika, 11.Avg.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pevam kao kad beba plače
Muzičar Entoni Hegarti o svom performerskom nastupu u scenskoj produkciji „Život i smrt Marine Abramobić”
Nonšalantno elegantan, raspevanog glasa u registru od ukletog do blagoslovenog Entoni Hegarti, poznatiji kao Entoni, privlači pažnju čim se pojavi, a kamoli kad nastupa sa svojim bendom Entoni i Džonsons. Rođen u Engleskoj, odrastao u San Francisku. U Njujork odlazi 1990, gde sada živi. Posle decenije bavljenja eksperimentalnim pozorištem, četiri albuma i saradnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa muzičarima različitih profila, kao što su Lu Rid, Rufus Vajnrajt i Bjork, ovaj četrdesetogodišnji vokalni solista jedan je od glavnih učesnika u scenskoj produkciji Boba Vilsona „Život i smrt Marine Abramović”, u kojoj peva tri od devet pesama napisanih za ovu partituru. Kao vizuelni umetnik, nedavno je objavio „Labudovu svetlost” , knjigu crteža, zapisa i kolaža, i novi kompakt-disk.
Kako ste se uključili u projekat „Život i smrt Marine Abramović”?
Marina me je pripremala da budem deo ovog projekta još otkad smo se upoznali. Videla me je pre pet godina kada sam nastupao u šou-programu Rufusa Vajnrajta u Karnegi Holu. Postali smo prisni i poželela je da ja radim muziku za ovu produkciju.
Jeste li sedeli s njom tokom njenog šezdesetodnevnog performansa „Umetnik je prisutan”, u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku prošle godine?
Da, više puta sam išao tamo. Bilo je impresivno. Mislio sam da je to politički komad, neka vrsta protesta, na najotmeniji način. Podsećao me je na budiste koji sede na vatri. Sama nepomičnost performansa bila je svojevrstan protest.
I u vašim izvođenjima postoji ta nepokretnost?
To je nešto čemu težim. I način gledanja. To može biti vrlo prijemčiv stav, čak i za performera – u samom slušanju krije se ne mala moć.
Jeste li radili sa Vilsonom ranije?
Ne, nisam imao pojma kako ću učestvovati u razgovoru za okruglim stolom s njim. Najzad sam napisao pregršt pesama o Marini na osnovu našeg prijateljstva. Uzeo sam istu slobodu koju je ona dala Vilsonu i zamišljao šta je mislila ili osećala, i napisao osam-devet pesama zasnovanih na slikovitosti njenih radova i onoga šo sam zamišljao da je njena tačka gledišta.
I vi se pojavljujete u predstavi?
Nerado učestvujem u performansu – Marina je insistirala. Naterao sam ih da izbace reč „opera” iz reklama za predstavu, jer ja u stvari pišem male narodne pesme, a ne operu. Ali, mislim da oni tu reč koriste da bi opisali rad Bob Vilsona. On je epski i poseduje široki osećaj za prostor i vreme, gde većina mojih stvari pukne pre isteka vremena – vremena dovoljnog da se prezalogaji, opere veš, odšeta do robne kuće. Njihove transformacije traju satima. To je vrlo različito od mojih tro ili četvorominutnih folklornih pesama.
Mislite da ste vi folklorni muzičar?
Pišem u popularnim muzičkim formama. Nikad nisam napravio pesmu koja traje 27 sati, ili 60 dana. Siguran sam da se i to može. Možda religiozni ljudi to čine sve vreme, iz istog razloga iz kojeg to i Marina i Bob čine, jer je to staza transcendencije.
Pišete popularne forme i pevate vokal u „Blajndsu”,i ipak, najviše sledbenika imate u umetničkom svetu?
Mislim da je umetnički svet mesto gde pripadam. Vrlo sam zaokupljen estetikom.
Šta vas onda privlači pozorištu?
Kad ljudi zakorače u pozorište, mislim da žele da iskorače iz svojih prozaičnih života, da ih preobraze i otvore se za veće mogućnosti života. Toliko toga možemo uraditi na pokretnoj traci ili ispred kompjutera. Da, mi imamo u sebi tu belu rupu punu snova i u svako doba možemo upasti u nju.
Kako ste otkrili da ćete biti pevač?
Kada sam imao dvanaest godina, iako je dotle moja glavna preokupacija bilo crtanje. Zatim sam počeo da ideologizujem Boja Džordža i Marka Olmonda, i ljude s mnogo šminke. Pretpostavljao sam da, ukoliko ste osoba poput mene – feminizirani momak, transseksualno dete, koje se bori protiv svih mogućih društvenih konvencija – na kraju odete u muzičke vode. Budući da ste takvo dete, izražavate se kao kad beba plače. To je iskonsko, ali vas tera da otkrijete neki glas.
objavljeno: 12.08.2011.
