Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet plesnih komada
Na sceni beogradskog Narodnog pozorišta večeras gostuje Seulski baletski teatar sa predstavom "Linija života". Pod tim naslovom objedinjeno je pet plesnih komada, svi sa koreografskim potpisom Džejmsa Džeona, u kojima će se predstaviti 26 igrača iz daleke Koreje.
Ovim povodom u Ministarstvu kulture Republike Srbije održana je konferencija za novinare na kojoj je domaćin, ministar Vojislav Brajović pozdravio goste, zahvalio im što svojim prisustvom obogaćuju našu kulturnu scenu i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će biti još ovakvih susreta kultura i tamo i ovde. Bio je tu i upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić koji je ispričao kako je imao sreću da poseti Koreju, za nas jedan drugačiji, neobičan svet iz koga je poneo pregršt najlepših utisaka. Pohvalio je i naše Ministarstvo kulture zbog intenzivne međunarodne saradnje, a deo toga je i ovo gostovanje.
O tome je nešto rekla i dr Kim Jang-Hi, ambasador Republike Koreje u Beogradu, napomenuvši kako je jedan od njenih poslova i predstavljanje kulture svoje zemlje. Svake godine ona ovde dovede neku trupu, a za najnovije goste rekla je: "Seulski baletski teatar jedan je od tri najveća u Koreji". Od Lim Jang-Hi, koja je na čelu ove trupe, čuli smo: "Drago nam je što nastupamo u ovom prelepom gradu. Inače, u Koreji je balet jedna mlada umetnost koja nam je došla sa Zapada. Postoji oko pola veka. Mi smo malo drugačiji i to ćemo vam, nadam se, pokazati na sceni".
Čovek koji je napravio sve "večerašnje" balete, Džejms Džeon, opisao nam je ukratko naslov po naslov ("1h1=?", "Linija života", "Nada", "Tango za balet" i "Maska"). Za prva četiri koreograf je rekao da su više predjelo za ono glavno jelo koje se zove "Maska". To je jedna nova kreacija, na muziku Jun Ji Senga, Satija, Šenberga i drugih, inspirisana korejskim plesovima sa maskom i slikama slavnog ekspresioniste Edvarda Munka. Ples je tu kombinovan sa pozorišnim elementima. U onim prethodnim komadima videćemo još neke zanimljive kombinacije na relaciji Istok-Zapad, i u plesu i u muzici. Koreograf Džoen, koji za sebe kaže kako mu je lakše da nešto otpleše nego da ispriča, objasnio je zašto tako povezuje svet i Koreju, moderno i tradicionalno: "Mi se još borimo za baletsku publiku i tradicionalne elemente koristimo za popularizaciju umetničke igre".
[objavljeno: ]
