Izvor: Blic, 26.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet minuta
Pet minuta
Postoji, sve popularniji i rasprostranjeniji, stav da je rokenrol (odnosno ono što se ovde tako doživljava, ma šta bilo) jedna prevaziđena, skoro romantična varijanta odnosa prema životu i muzici. Iz toga direktno proizlazi zaključak u kome se često presecaju, inače naizgled suprotstavljene, linije 'prostaka' i 'intelektualaca', da se Srbiji time bave samo autistični ljubitelji muzičke ezoterije, zanesenjaci izgubljeni u nepovratnoj prošlosti i 'elitistički' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oportunisti koji kroz 'svojih pet minuta' rokenrola pokušavaju da kompenzuju izgubljeni kredibilitet i, makar za trenutak, ponovo budu 'kul'. Istina je, kao i obično, negde na drugom mestu. Iako se veliki deo scene, kao i uvek, bavi podražavanjem svetskih uzora (nešto svežijih nego što je bio slučaj u prošlim vremenima, ali to je već stvar bržeg protoka informacija), postoji sasvim dovoljno talentovanih, kreativnih i ozbiljnih ljudi koji, uprkos okolnostima, uspevaju ne samo da stvore, nego i objave albume vredne svake pažnje.
Kako se javnost odnosi prema tome? Najpreciznija reč je: nikako. U vreme 'borbe protiv bivšeg režima' beskrupulozno eksploatisani kao efektan simbol 'druge Srbije', danas su u goroj situaciji nego ranije, jer u društvu koje im ne obezbeđuje ni najosnovnije uslove za delovanje više ne postoji nikakva 'opozicija' uz koju bi se moglo stati. Nikakva alternativa opštem užasu nepostojanja bilo kakvih kriterijuma i definitivnom uspostavljanju najnižih mogućih kriterijuma za uspeh u većini umetnosti.
Prirodna reakcija bila bi povlačenje i okretanje nekim profitabilnijim (u svakom pogledu) oblicima egzistencije. Ti ljudi se, međutim, ne povlače, nego nastavljaju da grade i sebe i nas. To je osnovni, mada ne i jedini, razlog što u ovoj kolumni retko čitate negativne recenzije.
Katarinina Katarina
Vilijem Šekspir 'Ukroćena goropad', režija Milan Karadžić, produkcija 'Buha'
U Dečjem pozorištu 'Boško Buha' premijerno je izvedena predstava V. Šekspira 'Ukroćena goropad', kao prva iz najavljenog ciklusa 'Plej Šekspir'. Kao 'Buhin' omladinski prvenac odabrana je Šekspirova komedija 'Ukroćena goropad', odnosno priča o neukrotivoj Katarini koju pokušava da osvoji nestašni Petručio i, pored ruke, od njenog oca dobije veliki miraz.
U ulogama dvoje junaka ove ljubavne priče sa srećnim krajem Reditelj Milan Karadžić angažuje, ne slučajno, najpopularniji glumački TV par u zemlji Katarinu Radivojević u ulozi Katarine, neukrotive ćerke bogatog Batista i Andriju Miloševića kao Petručia.
I dok se Milošević dobro snalazi, naročito na početku kada uverljivo brani lik i delo mladića sklonog lakom životu, spremnog da zavodi po narudžbini, i nešto slabije kada počne da kroti prgavu devojku, sa njegovom partnerkom je nešto drugačije.
Katarina Radivojević ima veoma neobičnu karijeru. Ona spada u najpoželjniji tip glumice kakav ne postoji u našem pozorištu dok s duge strane retko igra. I kada najzad dobije veliku ulogu, onda joj ugao iz koga reditelj čita ovaj komad ne omogućava da pokaže svoje eventualne kvalitete.
Katarinina Katarina, naime, nije bila neukrotiva devojka za koju je ljubav ideal već namćor kakav se retko sreće.
I to zbog toga što je ideja celog projekta - koji ima niz uspelih elemenata (scenografija Geroslava Zarića i kostimi Jelisavete Tatić-Čuturilo, igra Nenad Nenadovića, Dejana Lutkića, Mikija Damjanovića i Bojane Ordinačev) - malo povukla na film, a više na televiziju.
