Izvor: Blic, 07.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet do ponoći
Pet do ponoći
Aleksandar Petričić, Kapetanija
Iz klase profesora Strale (Arhitektonski fakultet u Beogradu), Aleksandar Petričić je svoju strast prema akvarelu kasnije razvijao na kursevima kod Amerikanke Beti Lou Šlem i Kanađanina Džeka Rida. Kao član Torontskog društva akvarelista od 1985. (u Torontu živi od 1968) stalno izlaže i niže nagrade.
Izložbom u Kapetaniji Aleksandar nas vraća iskrenom akvarelu koji odaje njegovu bliskost sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beogradom, bojama Dunava, ali i marinama daleke zemlje. Imate li sliku Knez Mihailove kada padne letnja kišica i ostavi trag na asfaltu u vidu lokvica? Čak i takve detalje, a ne samo zdanja i prolaznika, Aleksandar veštom (crtačkom) rukom uspeva da prenese gledaocu ovom brzom i nadasve spontanom tehnikom.
Dušan Petričić, Kapetanija
Aleksandrov u Beogradu poznatiji brat prisutan je, pak, kao politički karikaturista poslednjih decenija na stranama najznačajnijih listova i časopisa, a od 1993. redovno sarađuje sa 'Njujork tajmsom', 'Volstrit džornalom', 'Toronto starom', 'Šajentifik Amerikenom'... Kao ilustrator ili koautor kreirao je više od trideset knjiga za decu (objavljenih u bivšoj Jugoslaviji i Severnoj Americi), sarađivao je sa Ljubomirom Ršumovićem, Duškom Radovićem, Margaret Atvud, Obri Dejvis, Vivijen Šalom, Džoan Daš i, naravno, za iste nagrađivan.
Karikature pred nama tiču se pre svega odnosa Kanađana prema SAD. Njihove poruke (npr. osionost i pohlepa) svakako bi trebalo primiti k znaju. Zvanična politika nije u dosluhu sa mnjenjem. Štampa u Kanadi, otkrivamo preko Dušanovih jetkih komentara, drži stranu birača, a oni (narod) nisu snishodljivi prema Bušovoj administraciji, ma koliko ova pokazivala svoja moćna oružja.
Bliskost
(Laslo Blašković, 'Adamova jabučica', 'Narodna knjiga', 2005)
Junake ovog romana okuplja smrt Adama (čoveka), praslike_arhiva njihovih naravi (pada): iako je glumio sudbinu Džejmsa Bonda, pokojnik je bio nemoćan, ogorčen muškarac, nezadovoljan suprug i upravnik zatvora, koji se trudio da maskira neostvarenost svoje ličnosti i pokvaren um. Oni koji ostaju za Adamom, supruga i podstanar ('Eva' i '(ne)sin'), u stalnom su ratu (jedinom modelu postojanja): Žizela, balerina u životnoj ulozi 'ordinarne daktilografkinje', pritajena bludnica i (bezdetna) pesnikinja za decu, i u udovičkoj 'slobodi' ostaje lutka (bez lica i duše), ali, iako slomljena (osteoporozom i samoćom), gladna (bilo kakvog) trajanja; podstanar L, u hamletovskoj borbi (protiv 'poznatog pisca' Tišme) za čistotu imena svog oca (dvojnika), patnički osvaja sopstveni stvaralački identitet, spajajući čežnju za (pesničkom) uzvišenošću i kišovske strepnje junaka iz (puste, prazne, iracionalne) ravnice, sa svakidašnjom osrednjošću. Komedija Adamove smrti, puna potresnih detalja, posredno pretvara 'buku i bes' živih u nepotrebnu, besmislenu i 'praznu priču'. Projava dejstvenosti nevidljivog (smrti, muzike) ljulja temelje njihovog (imovinskog) sveta: fotografije, mutni mehurovi ovekovečenja, ne samo što propadaju, već i lažu, žderači ne prepoznaju u vanilicama moći Prustovih madlena, a patnja, gruba i bez suza, ne iskupljuje i ne pročišćava.
Predstavljajući život kao lanac agoničnih razdvajanja (od roditelja, supružnika, dece), Blašković je svoje junake (savremene, otuđene individue) raskrinkao u bolnoj težnji za zajedništvom i isceljujućom bliskošću. Magnovenje ('tišma'), hirovitost i asocijativnost naracije, uravnoteženi su geometrijskom preciznošću kompozicije i stila.
