Izvor: Politika, 13.Nov.2015, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesnički razgovori s Bogom
Tri religiozne poeme Matije Bećkovića objavila Srpska književna zadruga
„Tri poeme”Matije Bećkovića, koje je objavila Srpska književna zadruga, ističe Stojan Đorđić, mogle bi se označiti nekom esejističkom, to jest, približnom odrednicom, recimo: pesnički ogledi o Bogu, ili još bolje: pesnički razgovori s Bogom. I danas, kao što je to bilo oduvek, još od doba sinkretizma i mitske svesti, čovekovo obraćanje Bogu nije običan govor, već je misterija i ritual, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neka vrsta magijskog i svečanog čina kojim se uspostavlja najviše jedinstvo postojanja. I danas nadahnuće božanskom instancijom i zamisao o komunikaciji s Bogom mogu biti podsticajni i plodonosni u mnogim oblastima stvaranja, pa i u književnoj umetnosti. Bećkovićeve nove poeme lep su primer za to, primer kojim se ta mogućnost potvrđuje postizanjem najvišeg umetničkog dometa.
U Srpskoj književnoj zadruzi knjigu „Tri poeme”: Gospode pomiluj, Učini mi ljubav i Slava tebi Bože, čijom se lepotom bavio Jovica Veljović (sve su objavljene u Kulturnom dodatku „Politike”), predstavili su Stojan Đorđić, Dragan Lakićević i autor.
Danas, u 21. veku, smatra Đorđić, pisati o Bogu i božanskoj instanciji, posebno, književnoumetnički izraziti i artikulisati čovekovu religioznost, dakle, govoriti pesnički o Bogu, naspram jedne tako razvijene tradicije, i usred tako dinamičnih i raznovrsnih naučnih otkrića i saznanja, tako protivrečnih istorijskih i egzistencijalnih iskustava, nema sumnje, izazov je prve vrste, utoliko što je to težak, možda i najteži zadatak, ali i prilika za vrhunski domet. Naravno, uspešan odgovor podrazumeva ne samo jako nadahnuće, već i izuzetnu darovitost i invenciju, veliku veštinu i iskustvo. U slučaju triju Bećkovićevih poema o Bogu – steklo se sve to.
Svoje pesničke oglede o Bogu, objašnjava Đorđić, Bećković je žanrovski definisao kao poeme, i to istakao i u naslovu knjige. Sve tri pesme koje čine ovu knjigu, to i jesu, a po umetničkom dometu spadaju u našu najkvalitetniju tradiciju u tom žanru, u kome doista imamo vrhunska ostvarenja, da pomenemo samo one najpoznatije koje su napisali Njegoš, Zmaj, i Branko Radičević u 19. veku, ili Laza Kostić i Crnjanski u 20. Ono što su, na primer, „Stražilovo”, „Serbia” i „Lament nad Beogradom” u opusu Crnjanskog, to su „Tri poeme”u Bećkovićevom pesničkom opusu.
Visoka umetnička vrednost njegovih triju poema o Bogu, zaključuje Đorđić, ogleda se ponajviše u tome što su one, svaka na svoj način, u isto vreme i trostruke pohvale: pohvala Bogu, pohvala životu i pohvala jeziku. Spomenik Bećkovićevom svetom trojstvu.
Čuđenje, divljenje, razumevanje sveta i postojanja, dodaje Dragan Lakićević, oduvek je opsedalo čovekovu misao, samim tim i poeziju. Poezija ima svoje doživljaje i izraze postojanja – sveta, Boga, čoveka. Otkako se peva, peva se o Bogu Tvorcu i njegovom delu, a njegovo delo je sve, pa i poezija. Sabirnije nego dosad, Matija Bećković slavi Boga i njegovu tvorevinu, a to čini – poezijom koja obuhvata sve, pa i svog stvoritelja.
Matija Bećković je iz svoje tri poeme pročitao po jedan odlomak, što je ličilo na jednu potpuno novu poemu.
