Izvor: Blic, 11.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesma iskupljenja legende Marlija
Pesma iskupljenja legende Marlija
Skulptura koja je trebalo da slavi slobodu prouzrokovala je žustru debatu u prestonici Jamajke zbog otvorenog predstavljanja nagih robova. Ova bronzana kompozicija visoka tri metra i nazvana 'Pesma iskupljenja', prema poznatoj pesmi jamajčanske rege legende Boba Marlija, postavljena je još prošlog meseca u novom Parku Oslobođenja, povodom obeležavanja godišnjice okončanja ropstva u ovoj bivšoj britanskoj koloniji 1838. godine. Delo predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muški i ženski akt sa rukama uz telo i glavama podignutim u vis, u znak molitve i zahvalnosti Bogu što se robovlasništvo okončalo. Figure su postavljene u fontanu kupolastog oblika, na kojoj su ugravirane reči iz pomenute Marlijeve pesme: 'Niko ne može osloboditi naše umove sem nas samih'.
Neki Jamajčani su se protivilili golotinji, naročito muškoj, navodeći da je penis previše veliki, drugima smeta golotinja uopšte, a trećima previše bela put same umetnice. 'Izgleda da je vajarku više interesovalo da predstavi penis kao glavnu atrakciju, iako je akcenat trebalo da bude na nečemu drugom,' žalila se jedna od stanovnica Kingstona, Dženi Fransis. Statuu je izradila Lorna Fejsi Kuper (49), prema narudžbini državnog Saveta za nacionalnu baštinu, koji je za tu priliku izdvojio 800.000 dolara. Kuperova je izjavila da njen rad veliča oslobođenje. 'Nisam htela da skulptura predstavlja lance, konopce i mučeništvo. Htela sam nešto izvan toga; htela sam isceljenje,' kazala je. 'Voda će sprati bol, nemir i patnju koje ropstvo donosi. Figure se uzdižu iznad prošlosti i stoje u svoj svojoj snazi, jedinstvenosti i ponosu.'
Pa ipak statue su izazvale brojne rasprave, koje se i dalje ne stišavaju – u radio emsijama, među kolumnistima ali i običnim građanima – oko toga da li je reč o slavljenju prkosnog duha koji je okončao ropstvo ili samo vulgrana uvreda na račun nevine dece koja svakodnevno posećuju park.
Jedan novinar lista 'Dejli obzerver' opisao je skulpturu kao 'silovanje naše demokratije', dok se drugi ismevao renesansnim vajarima što nisu bili dovoljno darežljivi. 'Samo zato što su evropske klasične statue imale male penise ne znači da Jamajka mora da sledi isti put', napisao je on. 'Na statui nema ničeg lošeg. Mi Jamajčani smo veliki licemeri. Neki od nas idu gotovo goli u vreme karnevala,' kazala je Adrijana Tomas, majka dvoje dece. 'Činimo toliko vulgarnosti, pa niko ne diže glas protiv toga. A sada, dok gledaju ove divne statue, svi se fokusiraju samo na penis. To je tako tužno.'
S obzirom da je u prošlosti već bila kritikovana zbog skulpture gotovo nagog i 'obdarenog' Hrista, vajarka je znala da će 'Pesma iskupljenja' izmamiti osude ali nije očekivala da uznemirenost javnosti traje toliko dugo, da su neki čak predložili i referndum oko toga da li statue i dalje treba da stoje u parku. Kuperova na sve to kaže da je koristila modele i fotografije i ističe da je sve 'u srazmerama sa ostatkom skultpure. Ja svakako nisam preterala ni u čemu.'
Nekima ne smeta skulptura već sama vajarka. Kuperova je osma generacija Jamajčana i kao većina stanovnika Kariba proizvod je izvesnog mešanja rasa. Iako ima svetliju put, ona tvrdi da je preko oca nasledila afričko poreklo. 'Najmanje jedan od mojih predaka je bio rob. Znam da uz privilegije javnog umetnika dolazi i odgovornost i ja sam se čitavog života borila s tim. Ali, ja se osećam prijatno u svojoj koži i ne smatram sebe belom već Jamajčankom.' M. K.
