Izvor: Blic, 17.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peremo krivicu koje nema
Peremo krivicu koje nema
Prekretničko izdanje 45. oktobarskog salona (od ove godine međunarodne manifestacije) upravo otvorenog u Beogradu, pod nazivom 'Kontinentalni doručak', prema ideji selektora Ande Rotenberg, unelo je živosti na ovdašnju likovnu scenu.
Ekipa 'Blica' pitala je umetnike i kritičare šta misle o Salonu, nagradama i uopšte radovima, uzgred, čija sadržina mahom odražava razne frustracije izazvane politikom i ratovima na ovim prostorima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Mrđan Bajić, vajar i profesor FLU:
- Prvi utisak je jako dobar, pre svega što se tiče načina na koji su iskorišćeni prostori, pogotovo zaboravljeno, prekrasno Tursko kupatilo u Dušanovoj ulici, kao i prostor Muzeja '25. maj'. Odlično je što je Salon međunarodni, iako znam da ima dosta otpora među beogradskim umetnicima, koji s jedne strane kukaju što su zatvoreni, a, s druge strane, čim se pojavi nekakvo provetravanje, osećaju to kao da ih neko ugrožava. A svako otvaranje, pogotovo u ovoj zemlji koja je dugo bila zatvorena, jako je dobro. U stvari, drago mi je što se obnavljaju institucije. Oktobarski salon ovim postaje jedna od, da tako kažem, težih manifestacija kao što su Bitef, Fest...
Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti:
- Neverovatno veliki posao je urađen na rekonstrukciji izložbenog prostora Muzeja '25. maj', a nadam se da će on prerasti u beogradski kunsthale jer sumnjam da će ona čuvena i kontroverzna zgrada galerije na Trgu Republike ikada biti sazidana. Radovi me nisu impresionirali, uglavnom tu nema izuzetno uspešnih, iako ima jako dobrih ostvarenja. Sjajan je rad Milene Gordić. Velika imena, poput Pistoleta i Vima Delvoa, prisutna su sa prosečnim ostvarenjima. 'Svastika' Raše Todosijevića je fenomenalna, što je dokaz kako jedna ideja može da živi i sve bolje i bolje prati vreme u kome nastaje. Sve u svemu, više me fascinira kako je sređen prostor, nego sama izložba. Anri Sala je odličan umetnik, koji ima mnogo boljih radova, tako da je dobio nagradu više zbog svog imena, kao jedan od laureata Venecijanskog bijenala, nego zbog samog rada ('Burek').
Emil Mirazčijev (Bugarska), umetnik, učesnik Salona:
- Ovakve izložbe su veoma značajne za balkanski region i naš kulturni život. To kažem i kao umetnik i kao kurator, direktor Centra za savremenu umetnost u Plovdivu. Naime, dugo vremena u Bugarskoj nije bilo šansi za organizaciju ovakvog tipa izložbi, zbog zatvorenosti sistema. Smatram da je ova velika izložba dragocena za mlade generacije, kako bi znali šta je, zapravo, savremena umetnost i koliko je kao takva značajna za naš život i budućnost.
Dragana Žarevac, učesnica Salona:
- Drago mi je da je u Beogradu najzad bilo dovoljno novca i pameti da se priredi izložba koja ne samo da je postavljena na način koji je primeren i prostoru i radovima, nego koja i na međunarodnom planu nije beznačajna. Vrednost radova daleko prevazilazi smisao tekstova u katalogu, koji nisu uspeli da se prebace preko granice pozitivne ili negativne diskriminacije Balkana (Koliko još dugo neće moći da se odmakne od Žižeka i Marije Todorove?). Mnogi umetnici više nemaju strah od jasnog iskazivanja stava i žiri bi bolje uradio da se ugledao na te primere nego što je doneo toliko predvidive, politički korektne odluke. Ovo se ne odnosi na rad Aleksandrije Ajduković, koji je očaravajuće jednostavan i utoliko dirljiviji. Međutim, mislim da Marina Abramović nema više potrebe da mari za priznanjima koja joj odavde dolaze prekasno, niti da ovdašnja umetnička scena još uvek treba da pere osećanje krivice jer ni ranijih godina nije pokazivala antialbanska osećanja.
Dunja Blažević, istoričar umetnosti (Sarajevo):
- Ovo je jedna velika međunarodna, uspešna i provokativna izložba, korak napred, iskorak, u stvari. U svetskim centrima su takve izložbe normalna stvar, ali kad se to kod nas desi, bez obzira u kojoj od naših bivših zemalja, ovo je ogromna stvar što se tiče čitavog posla koji je urađen. Jedini moj strah jeste da je to, u stvari, incident. Ipak, nadajmo se da će se uspostaviti kontinuitet u kulturnoj politici Beograda.
Biljana Tomić, istoričar umetnosti:
- Svaka čast Andi i organizatoru Salona, ali me je malo razočaralo što je izložila i predmete koje je Tito dobijao na poklon uz dela savremene umetnosti, a reč je o jednom mrtvom vremenu. Novo vreme nam više pripada od prošlosti i nemojte nas na nju podsećati i onda kada nije neophodno. Amblemi nam nisu potrebni. Osim toga, ne bi nimalo bilo zgodno da se neko od nas tako poigra u Poljskoj. Što se tiče zastupljenih radova, pred nečim smo što je već verifikovano na Zapadu, ali kada treba da pojedemo svoj doručak sa srpom i čekićem, onda je to malo tugaljivo.
Ljubica Radović, slikarka:
- Pošto se Oktobarski salon otvara u septembru, pitam se da li će se tako tradicionalna smotra izbrisati. Znači, uzima se ime, a menja se sadržaj manifestacije i pomera u vremenu. Umesto 'kontinentalni...', ja bih ovaj salon nazvala kolonijalni zato što se vidi kako se kolonijalna uprava trudi da civilizuje domoroce. Kritički metod pokazao se kao loš u prevaspitavanju, zato što je hladan. Strašno jednostavno, da ne kažem glupo, bilo bi pomisliti da u komunističkim zemljama uopšte nije bilo uslova za umetnički razvoj.
Čedomir Vasić, prof. FLU:
- Kontinentalni doručak u raznim zemljama je drugačiji. Čini mi se da ova izložba ima ukus poljskog kontinentalnog doručka. Pravljenje čaja u Engleskoj i Irskoj slično je spremanju čaja u Turskoj, i ja bih pozivao na takvu sličnost, koja nije nametnuta. Lj. Jelisavac - M. Marjanović
