Izvor: Danas, 17.Nov.2015, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pedofil i esteta
Napisao je Vladimir Nabokov i jedan od najlepših ljubavnih romana dvadesetog veka, ali to nije "Lolita". "Lolita" uopšte nije ljubavni roman. To je "Lužinova odbrana", u kojoj je za ljubav glavnog para kao model poslužila najlepša, ljubav Pjera Bezuhova i Nataše Rostove iz najvećeg ljubavnog romana XIX veka koji se zove "Rat i mir", i vek i roman.
U "Loliti" nema ni "lj" od ljubavi. To je, možda, jedni roman na svetu u kojem izostaje i najmanji trag ljubavi, a pun je uzbuđenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << gadosti i lepote.
Hambert Hambert, glavni junak i narator "Lolite", upropastio je Lolitin život. Ona je samo objekat njegove perverzne požude, koji govori i kopulira; devojčica-objekat koju je on ukrao od porodice, od nje same, kidnapovao je i besomučno seksualno mrcvario, a koja ga, na kraju ove gnusne balade, ipak, napušta da i nadalje živi nesrećna, napukla, u bedi i bez nade.
"Lolita" je roman o pedofiliji. Ali, šta je onda to u njemu s tako odbojnom temom tako privlačno? Šta je to što ga čini remek-delom? Istančana, nesvakidašnja upotreba jezika samog Hamberta Hamberta. Dakle, istinsko uživanje u jeziku. Jedan krajnje perverzan doživljavaj sveta Nabokov je deponovao u estetsko iskustvo. Jedno ogavno preduzeće, jedan odvratni niz događaja, Nabokov-Hambert uspeva da opeva jezikom koji dovodi do onog što sam Nabokov naziva "estetskim blaženstvom".
Ta igra prevođenja kriminalnog u lepo, patološkog u estetsko, demonski je genijalna, i otvara jedno polje zabašurenog značenja i smisla unutar samog čoveka i humanizma - otkrivajući nesumnjivo ono tajno mesto gde se u njima dodiruju raj i pakao.
Čitalac "Lolite" je raspolućen na dva jednaka dela u svom duhu, na polovinu koja uživa u tekstu i polovinu koja se gadi opisanog događaja. Čitalac, naime, peva s Hambertom o Loliti uprkos tome što je zgađen nad njenom istinskom tragedijom.
"Lolita", jednu deceniju posle iskustva Aušvica, na posebnom terenu pornografije, pokazuje koliko je čovek opako sastavljen. Kad čitam "Lolitu", ne mogu da se ne setim Gebelsa i njegove supruge kako na kraju nacizma svoju decu uspavljuju otrovom, jer je njihov svet propao. Gebels nije bio glupan. U tome je i monstruoznost Hamberta Hamberta. On je pedofil i esteta. Lolita je čista tragička žrtva, i to dvostruka. Najpre je žrtva Hambertovog pedofilnog užitka, zatim - našeg estetskog blaženstva.
Rediteljka Jovana Tomić i dramaturg predstave "Lolita", Dimitrije Kokanov, na sceni Madlenianuma ispripovedali su nam rapsodski pripovest o Loliti s tačke gledišta ljudskih prava, s tačke gledišta Lolite, žrtve pedofilije. Oni su prozreli lukavstvo perverznog uma Hamberta Hamberta, te neobično nadarene hulje koja lepo zbori a rđavo čini, kako je govorio Jova Zmaj. To je dobro razumeo i glumački ansambl: Bojan Žirović, Ana Mandić, Irma Milović i Peđa Marjanović, predočivši nam sliku ove tragedije s jasnom razlikom između estetskog blaženstva, koje u svoju odbranu iznosi Hambert Hambert, i njegovog gnusnog pedofilskog čina. Razložno, ne bez uzbuđenja i odvratnosti, oni na jednoj kocki trave igraju ako ne kompleksnu predstavu, onda odličnu skicu jedne kompleksne predstave, u kojoj su tako monstruozno isprepletene dioniska i apolonska linija. No, jasna i oštra skica, već je gotovo delo.
