Izvor: Blic, 08.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pavićev kapričo
Pavićev kapričo
U izdanju 'Derete' Milorad Pavić je objavio svoju novu dramu 'Svadba u kupatilu', koju je nazvao veselom igrom u sedam slika.
Radnja se dešava ranih dvadesetih godina prošlog veka, znači kada je čarlston, kao simbol vremena, svojim erotizmom dovršavao nagrizanje raznih rigidnosti XIX veka.
U pripovedačkoj prozi u i svojoj originalnoj drami, kod nas bez razloga zanemarenom komadu 'Zauvek i dan više', Pavić je onaj obrazovani sofisticirani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << intelektualac kakvog ga znamo i u svakodnevnom životu.
Kako voli da nas iznenađuje, bilo formom bilo sadržinom, Pavić je svoje prijatelje i neprijatelje iznenadio sasvim neočekivanom veselošću teme, žanra i dijaloga u komadu 'Svadba u kupatilu'.
Ova vesela igra je očigledni kapris svetski afirmisanog pisca. Za ovu priliku pozajmio bih muzički termin. Reč je o nekoj vrsti dramskog kapriča. Tim imenom je inovativni Rihard Štraus svoju operu, izvedenu u Beču za vreme Drugog svetskog rata, nazvao 'Kapričo' o ljubavnim preprtljavanjima u XVIII veku.
Pavićeva vesela igra 'Svadba u kupatilu' više podseća na Marivoa iz XVIII veka i Štrausa u 'Kapriču', nego na art deco međuratnih godina XX veka. I u ovoj komediji, kao kod Marivoa, pripadnici donjeg sloja mešaju se sa pripadnicima gornjeg sloja, a svi govore visokoliterarno kao da su čitali Pavića, a ne Mirjam. Samo, za razliku od Marivoa, baš mnogo ne gledaju kom polu ko pripada, što bi više ličilo na vek u kom danas živimo. I što im se omakne poneka veoma slobodne reči, koje koliko se sećam, a dobro se sećam, nisu bile baš u javnom saobraćaju pred Drugi svetski rat.
Evo, Pavić nam nudi za scenu neobičnu dramsku građu. Ali naša pozorišta javnost pre svega ostaje dužna Pavićevom velikom dramskom poduhvatu 'Zauvek i dan više', kome su se Rusi odužili još pre četiri godine, i to u slavnom Hudožestvenom teatru.
P.S.: Prošle subote je ova rubrika, zbog tehničke greške, izašla pod pogrešnim naslovom. Izvinjavam se čitaocima i Neli Antonović o kojoj sam tada pisao.
Prva klasa
U svom deliričnom hodu ka apsolutnom zaposedanju komunikativnog prostora, kapital ne teži više samo sopstvenom reprodukovanju, već pretenduje da direktno organizuje društvenu scenu.
Razlike među ljudima koje su se uspostavljale i detektovale na temelju kategorija lepote, pameti, obrazovanja, uljudnosti, plemenitosti, poštenja, talenta, veštine ili izvrsnosti u bilo kojem smislu reči, više ne igraju nikakvu ulogu. Jedini organizacioni princip savremene komunikativne prakse, rukovođen logikom kapitala, pokazuje se kao sveopšta obaveza razmetljivosti. Ona međutim, više nije mobilisana kalkulisanom zavišću koja je bila primus motor malih sredina, u kojima je tek po neko uspevao da se, domogavši se prvi frižidera, televizora ili automobila, nametne kao lokalna veličina. U savremenoj kulturi sveopšteg konfora koji, paradoksalno, teži nivelisanju pomenutih razlika, kapital je prinuđen da sprovodi suptilne modele društvene stratifikacije.
Tako na primer, fenomen 'prve klase', kojim se obezbeđuje udobnije putovanje vozom, brodom ili avionom, oduvek je bio orjentisan na favorizovanje društvenih razlika u kolektivnom i masovnom prevozu. Termin 'prva klasa', nije slučajno izabran. U stvarnom i prenosnom smislu, bio je amblem za one koji su se smatrali 'društvenim prvacima'.
Danas međutim, kada putovanja za mnoge ljude više nisu stvar luksuza, nego potreba, ovaj fenomen dobija drugačije značenje. Putovati prvom klasom u avionu na primer, ne znači samo imati više prostora za noge, deblje ćebence, ili bolji obrok (takođe spremljen na traci i podgrejan u mikrotalasnoj rerni), već imati privilegiju da, među svim putnicima u redu za ukrcavanje, budete prozvani da uđete prvi. Osećaj ekskluziviteta pomenutih 'prvaka' pojačan je činjenicom, da ih ostali smrtnici koji ulaze kasnije, mogu videti kako se baškare na svojim sedištima.
Lukavstvo kapitala, međutim, sadržano je u činjenici, da pravi 'prvaci' ne putuju 'kolektivno', već svojim ili iznajmljenim avionom, daleko od svakog mešanja sa masom.
