Izvor: Kontra magazin, 19.Feb.2010, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paul Young, 17. februar 2010, Save Centar, Beograd
Verujem da se mnogi neće složiti sa mnom, ali veče uz Paul Younga donelo mi je krajnje pozitivna osećanja. Ako svoju pristrasnost ostavim po strani, priznajem da to nije bilo najsjajnije pevanje, ali nisam to ni očekivala. Ako se sećamo njegovih koncertnih izvodjenja tokom 80-ih (kao pravi obožavatelji istog nekako su se nabavljale vhs kasete sa snimcima solo koncerata), kao i nastupa na Live Aidu, koncertu za Mendelu i pojavljivanja 1992. god na Freddie Mercury tribute koncertu, bilo bi nerealno očekivati da takav glas i sada čujemo. Znajući činjenice da je tokom svoje karijere imao glasovnih problema i više puta pucanja glasnih žica, a i da su od tih nastupa koje pamtimo prošle godine, da ne kažem i decenije, potpuno je razumljivo da je sve pesme pevao za oktavu niže, kao i da su potkrao po neki falš. No, ono što me je zaista prijatno iznenadilo je njegovo fenomenalno kretanje na bini i količina energije koju poseduje. Pokreti i igranje kao i pre 25 godina, izabrane pesme brzih ritmova, nasmejano lice i gomila pozitivne energije je ono što je Paul probao da nam pruži na koncetu u Sava centru. Nekako mi se čini da je on sada više zabavljač nego pevač, ali posle navedenih činjenica sa početka to ne treba da čudi. No, stari šarmer je pokazao da to još uvek jeste, uz komunikaciju sa publikom koju je pokušavao da probudi i pokrene u ritmu svojih pesama. On je pozitivan, duhovit, razigran. Koncert je započeo obraćanjem «Dobro veče svima», a i više puta tokom koncerta je pokušavao da animira publiku. Na pesmi «Love of the common people» je aranžman promenjen u brži ritam, da bi pesma bila danceable kako on reče, pa se i silazilo sa bine i igralo medju prvim redovima partera. Na «Everytime you go away» je jedan deo pesme odplesao sa devojkom iz publike, a više puta je publici pružana prilika da peva zajedno sa njim. Ne mogu da kažem da povratne reakcije nije bilo, ali jako stidljivo su se čuli glasići publike. No, prava žurka je nastala na samom kraju, kada se kao poslednja pesma na bisu pevala «Kiss» (Tom Jones Art of noise), a on zajedno sa pratećim vokalima sišao sa bine i podigao publiku na noge. Sve u svemu, vrlo subjektivno, posle sat i po druženja sa Paul Young-om izašla sam vrlo zadovoljna i vidno raspoložena, oprostila sve greške u pevanju, jer nam je podario divno veče i dobre vibracije. Ivana Ranković © Kontra magazin
.jpg)
