Izvor: Politika, 27.Jul.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pastel soba za jubilej
Prvi registrovani privatni muzej u Srbiji obeležio godinu dana rada
Muzej „Cepter” smešten na adresi Knez Mihailova 42 je početkom ovog meseca proslavio prvi rođendan, a sa stalnom postavkom koja pruža uvid u domaće stvaralaštvo druge polovine 20. veka uveo je u svoje odaje oko 20.000 posetilaca. Publici je na dohvat ruke i biblioteka, videoteka, mali kafe, a uskoro će se otvoriti i prodavnica suvenira. Ivana Simeonović Ćelić, istoričarka umetnosti, pedagog i direktorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvog privatnog umetničkog muzeja u Srbiji, čiji je osnivač Madlena Cepter, zadovoljna je postignutim rezultatima. Ove dve žene su san o ustanovi ovakvog tipa počele zajedno da sanjaju pre 16 godina kada je otvorena Galerija „Cepter”, koja je, zahvaljujući dobroj koncepciji, doprinela formiranju značajnog fonda umetničkih dela. Direktorka Ćelić u razgovoru za „Politiku” o ustanovi koju vodi kaže:
– Izbor iz velike kolekcije značajnih umetničkih dela druge polovine 20. veka i s početka novog milenijuma u Srbiji predstavili smo javnosti na 1.200 kvadratnih metara i treba posetiti muzej da bi se videlo kako smo to uradili. Naša zbirka ima više od 350 dela, ali se tu ne zaustavljamo već i dalje nabavljamo nove radove. Naravno, nismo mogli sva ova dela da izložimo, ali će biti prilike i za to. Posrećilo nam se da imamo mogućnost proširenja u zgradi muzeja, radovi su u toku i u tom prostoru ćemo na jesen otvoriti galeriju u kojoj će prva izložba biti posvećena novim akvizicijama.
– Ponosna sam na naš muzej, na gospođu Cepter što je imala sluha da se ovako nešto stvori, da se prikaže značajna kolekcija i da se gradu, Srbiji i svetu za budućnost ostavi nešto što vredi – kaže Ivana Simeonović Ćelić. Potom o koncepciji postavke čiji je autor dodaje:
– Postavka je zamišljena tako da se kroz tematske celine može čitati umetnost druge polovine 20. veka, počev od najstarijih umetnika koji su, školovani u inostranstvu, stvarali pre Drugog svetskog rata, a nastavili i posle rata bivajući i vrsni pedagozi, kao što su Milo Milunović, Peđa Milosavljević, Nedeljko Gvozdenović, Ljubica Cuca Sokić, Zora Petrović, Jovan Bijelić, Milan Konjović itd. Potom je, kao prekretnica umetničke prakse, predstavljeno delo Petra Lubarde, koji je otvorio puteve asocijativnom, pa potom apstraktnom, onda su tu šezdesete kada se pojavljuje nova figuracija i umetnici poput Dušana Otaševića, Branka Miljuša, Bojana Bema itd. Predstavljena je i „Zadarska grupa”, zatim umetnost devete i poslednje decenije veka. Kao temelj muzejske postavke, u prizemlju su tri segmenta iz druge polovine šeste i početka sedme decenije: „Decembarska grupa”, „Mediala” i enformel. Predstavili smo i mlade autore. Najmlađi umetnici čije radove imamo su Katarina (Vuksanović) Alempijević i Ivana Popov. Planiramo i projekat „Nove nade”, želimo da pomognemo autorima koji su na početku umetničkog puta, da im omogućimo da izlažu u novom galerijskom prostoru i da im se delo nađe u muzeju.
U okviru muzeja postoji i takozvana „Pastel soba” koja je nastala, kako direktorka Ćelić kaže, „jer su se stvari same namestile”.
– Korišćena kao kancelarija, planirana kao manji depo, na kraju se soba nametnula kao prostor koji smo, kao i biblioteku, otvorili za godišnjicu muzeja pastelima Kose Bokšan, Stojana Ćelića, Miljenka Šerbana, a u muzej pristižu već i novi pasteli.
Uz komentar da je radove umetničkih i životnih partnera izložila jedne kraj drugih, poput dela Kose Bokšan i Petra Omčikusa, Ljubinke Jovanović i Bate Mihailovića, Vere Božičković i Miće Popovića, Ćelićeva odgovara kako to nije slučajno jer je to ujedno priča o „Zadarskoj grupi”.
– Posetioci mogu da koriste i našu biblioteku s dobrom dokumentacijom o umetnicima zastupljenim u našoj kolekciji. Tu su knjige, katalozi, novinski članci... Imam bogatu literaturu u ličnoj biblioteci koju ustupam na korišćenje muzeju. A primamo i donacije u vidu starih kataloga. Videoteka sadrži snimljeni materijal s poznatim umetnicima.
Na pitanje koje slike je izabrala za svoj kabinet i ispred čijeg rada bi se najduže zadržala u muzeju kojim upravlja, Ivana Ćelić uz osmeh kaže da ne voli da rangira umetnike, a ako bi to ipak uradila morala bi da citira mnoga imena.
– Volim i cenim niz umetnika, slikara, vajara, ne opredeljujem se. U kabinetu držim dela koja su u saglasju s prostorom. Kad birate sliku za određenu prostoriju nekad presudi prostor, nekada slučajnost, ipak sve to mora da ima celinu, vizuru, da bi dobro funkcionisalo, – kaže naša sagovornica za kraj.
Ipak, odlazeći iz njene kancelarije, u jednom uglu videli smo delo Jovana Bjelića i još nekoliko slika manjeg formata.
B. Lijeskić
objavljeno: 28.07.2011.
