Izvor: Politika, 15.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizanova kultura uspeha
Košarkaški tim srpskog šampiona ove sezone definitivno pokazao da srpska igra pod obručima ne zavisi od igranja nekolicine asova za reprezentaciju, nego od stvaranja prave grupe pobednika
Samo nekoliko meseci nakon što je košarkaška reprezentacija naše zemlje u višegodišnjem posrtanju dotakla dno, završivši „bez plasmana” na Evropskom šampionatu u Španiji, srpska igra pod obručima ponovo se našla u nekadašnjim visinama, posredstvom Partizana koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Evroligi stigao do, praktično, pete pozicije.
Spektakularni let „crno-belih” koji su odigrali 23 od mogućih 25 utakmica u najjačem evropskom klupskom takmičenju, ispavši od Taukeramike u „majstorici” četvrtfinala, primljen je i u samoj košarci kao melem na ranu, konačno dočekana vakcina protiv neuspeha, znak da je povratak na bulevare trijumfa ipak bliži nego što je godinama izgledalo.
Partizan je srpskom košarkaškom sportu vratio deo izgubljenog rejtinga, u inostranstvu i još mnogo više kod kuće, gde je ovim senzacionalnim uspehom možda definitivno pokazano da je naša košarka zasnovana na kulturi klubova, odnosno timova, a ne igračkih imena, koliko god ona velika i zaslužna bila. Godinama prisutno bavljenje time da li će ovaj ili onaj as igrati za nacionalni „A” tim, ili ćemo bez nekih košarkaša biti autsajderi, pokazalo se kao promašena tema na primeru ovog Partizana, koji u timu ima trojicu članova neuspešnih sastava reprezentacije sa poslednja dva velika takmičenja. Pre početka evropske sezone, momci koji su je obeležili eliminacijom najskupljeg tima klupske košarke Starog kontinenta „svih vremena” Panatinaikosa, bili su prežaljeni gotovo od svih ocenama da, posle odlaska četiri važna igrača iz prošlogodišnje postave, nemaju dovoljno kvaliteta ni za plasman u TOP 16 Evrolige. Da je jedan tim mnogo više od skupa sjajnih pojedinaca, pokazao je sjajan odred „crno-belih” igrača koji su se, inače, kroz timsko postignuće pokazali i kao odlični individualci. Možda je sada jasnije zašto je 2003. na Evropskom šampionatu u Švedskoj reprezentacija predvođena Partizanovim trenerom zauzela šesto mesto, a godinu kasnije na Olimpijskim igrama u Atini i 2005. na „Evrobasketu” u našoj zemlji, sa neuporedivo većim imenima u timu i drugim stručnim štabom bila 11-12...
Igrači pojedinačno, doživeli su fijasko kao velika marka ili marketinški popularno rečeno brend, upravo u poslednjim godinama stradanja srpske košarke. Kako oni koji iz kojekakvih razloga nisu želeli da igraju za reprezentaciju, tako i oni velikani ranijih slavnih razdoblja koji nisu uspeli da se nametnu kao funkcioneri u nacionalnoj košarkaškoj organizaciji.
Možda se delom, iz godine u godinu lošijom, slikom o srpskim igračima može objasniti i to što neke legende naše igre pod obručima, sada u ulogama glavnih operativaca velikih stranih klubova, nisu u svojim timovima imale srpske košarkaše.
Španska Barselona, čiji je generalni menadžer Zoran Savić, stigla je dokle i Partizan, igrajući sa hrvatskim i slovenačkim košarkašima kao prvim zvezdama. Italijanska Lotomatika čiji je generalni menadžer Dejan Bodiroga, predvođena hrvatskim trenerom i košarkašem, a bez naših, ispala je iz Evrolige nekoliko sedmica pre „crno-belih”, iako je imala lakšu grupu TOP 16. Dvojica hrvatskih košarkaša i jedan slovenački bili su jedini sa prostora bivše „velike Jugoslavije” u timu Panatinaikosa, koji je u martu pao pred Partizanom. Taukeramika ima hrvatskog trenera i košarkaša, ali je njen najbolji pojedinac u tri okršaja sa „crno-belima” bio kapiten srpske reprezentacije iz nekih ranijih godina...
Partizan je, naravno, napravio veliki korak i u vraćanju vere u srpske igrače, kao najvažnijih na zajedničkom putu do uspeha, trener „crno-belih” Duško Vujošević koji ima običaj da kaže „u košarci je najveća funkcija Džordan, igrač sa velikim I” svih ovih meseci je i isticao njegove košarkaše kao najzaslužnije. Ljudima u Partizanu je sigurno najteže što će na leto neki od tih igrača otići u inostranstvo, ali posle svega viđenog u slučaju našeg najtrofejnijeg košarkaškog kluba, reklo bi se odlazak samo dvojice, trojice asova, kao mnogih pre njih tokom minulih šest šampionskih godina, ne bi mnogo toga promenio za iduću sezonu. Partizan je lane bio u TOP 16 Evrolige, ovog proleća nadomak završnog „turnira četvorice”, što je postojanost kakva mu nije polazila za rukom posle nekih svojih ranijih izuzetnih evropskih godina, kada je stvarao tradiciju velikog kluba...
G. Kovačević
[objavljeno: 16.04.2008]
