Izvor: Politika, 08.Apr.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partitura emocija Vedrane Rudan
Nesvesno, a nekad i svesno, majke svojim ćerkama prenose životne obrasce ponašanja koji su negativni, destruktivni, razarajući, kaže rediteljka predstave „Dabogda te majka rodila” Tanja Mandić-Rigonat
Puno mi je srce posle Rijeke. U Rijeku sam otišla kao ranjenik posle višemesečnog rada na „Zlim dusima”, a vratila sam se kao lik iz pozorišne bajke. „Dabogda te majka rodila” zvuči i kao kletva i kao ultimativna želja. Srž romana Vedrane Rudan, koji nosi pomenuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naslov, jeste odnos majke i ćerke. Taj odnos ima svoje biološke, psihološke, društvene dimenzije i on je gotovo tabu tema. Malo je romana, filmova, predstava, malo razgovora u svakodnevnom životu posvećeno toj suštinskoj životnoj temi. Onome o čemu žene ćute ili nerado i šturo govore, Vedrana Rudan piše. Ona nije samo provokativan pisac, jer provokacija u umetnosti nije dovoljna, ona je dubok, snažan, izvrstan umetnik, kaže beogradska rediteljka Tanja Mandić-Rigonat, koja je proteklih dana u Hrvatskom kulturnom domu na Sušaku u Rijeci potpisala režiju i dramatizaciju predstave „Dabogda te majka rodila”, provokativne Vedrane Rudan.
Predstava „Dabogda te majka rodila” je urađena u koprodukciji Hrvatske drame riječkog HNK „Ivana pl. Zajca” i HKD teatra „Rijeka”. Poziv da režira novu predstavu u Rijeci, Tanja Mandić-Rigonat dobila je posle gostovanja na tamošnjem Međunarodnom festivalu malih scena s predstavom „Seksualne neuroze naših roditelja”, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.
Roman „Dabogda te majka rodila” je, kaže naša sagovornica, izrazito složen, pisan u prvom licu, prošlost i sadašnjost se u njemu prepliću i zaista je bio izazov raditi i dramatizaciju i režiju Vedraninog novog dela.
– Ovaj roman nas bolno i duhovito vodi kroz lavirinte porodične traume, patologije jedne patrijarhalne porodice u kojoj je otac-nasilnik godinama zlostavljao ćerke, a majka se pravila da ništa ne zna. Ne čuje, ne vidi, anestezirajući svoje emocije alkoholom. Ćerka koja ima 60 godina drži prodavnicu anđela, u braku je s divnim muškarcem koji nije slika i prilika njenog oca, nežna je majka, ali u trenutku kad 83-godišnju majku smešta u najskuplji dom u Hrvatskoj, a koja navodno pati od fantomskih bolova, doživljava udar prošlosti za koju je mislila da je zaista prošlost koju je nadrasla. Sve su majke nekad bile nečije ćerke. Nesvesno, a nekad i svesno, majke svojim ćerkama prenose životne obrasce ponašanja koji su negativni, destruktivni, razarajući. Roman je partitura emocija, stanja, događaja, pitanja koja traže odgovore. Urnebesno je duhovit i tragičan – objašnjava rediteljka.
Tanja Mandić-Rigonat do sada je dramatizovala romane „Lolita”, „Mrtve duše”, „Zle duhe” , priče Bukovskog.
– Iz iskustva znam da je nemoguće doslovno prenošenje romana na scenu. Dramatizacija je pitanje selekcije likova, događaja, a sama selekcija stvara nove kontekste. Po odličnim romanima pravljeni su promašaji i na filmu i u pozorištu. Pozorišni jezik je izrazito složen i nije sav u rečima. Slika, gest, muzika svetlo, scenski prostor, kostim, umeće glumačke transformacije, sve to plete mrežu pozorišnog jezika. Predstava „Dabogda te majka rodila” je intimna tragedija odrastanja, ona sva počiva na ritmu emocija, što je izrazito teško. Nije ni dekonstrukcija ni komentar, već složena emocionalna priča koja vodi ka katarzi, uz smeh i suze. A po reakcijama i publike i kritike, mi smo predstavom zaista pokrenuli neka suštinska pitanja i emocije – objašnjava umetnica.
I da pomenemo glumačku ekipu predstave „Dabogda te majka rodila”, s kojom je Tanja Mandić Rigonat, kako kaže, odlično sarađivala: Edita Karađole, Zoja Odak, Jelena Lopatić, Aleksandra Stojaković, Nenad Šegvić, Andreja Blagojević, Olivera Baljak, Biljana Torić, Marija Geml, Sabina Salamon i Tanja Smoje, zeka Meril i tri gospođe iz Hora majki „Felićita”. Predstava je, kako saznajemo, već pozvana na pozorišni festival u Ruanu u Francuskoj, a naša Tanja Mandić-Rigonat poziv da naredne sezone ponovo režira u Rijeci.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 09.04.2012.
.jpg)
