Izvor: Politika, 10.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panteon slavnih ličnosti
Decenijama posedovao moć da odlučuje o stepenu popularnosti javnih ličnosti
Pre pojave medija, postojao je fizički limit za prostor koji je jedna osoba smela sebi da zauzme. Ljudi su, prema mome mišljenju, jedina bića koja znaju kako za zauzmu više prostora od onoga u kome se nalaze... Neki od njih sigurno polude kada shvate koliko im mesta pripada.
Endi Vorhol
BEČ, januara – Zahvaljujući kooperaciji bečkog Muzeja moderne umetnosti Ludvig, fondacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tisen-Bornemisa, Andre Helera, Uda Brandhorsta i drugih privatnih kolekcionara, u bečkoj Albertini je nedavno otvorena izložba crteža Endija Vorhola "Pop zvezde" nastalih tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Kao što to naziv izložbe nagoveštava, tema izložbe su portreti poznatih pop-zvezda američke, britanske, španske i francuske scene. U panteonu slavnih Endija Vorhola nalaze se "kralj popa" Majkl Džekson, šansonjer Šarl Aznavur, Rajuči Sakamoto, Bitlsi, Rolingstonsi, Miguel Bose, Rod Stjuart, Lajza Mineli, Bili Skvajer i "kraljica soula" Areta Frenklin. Među 60 izloženih crteža može se videti i neznatan broj portreta ličnosti iz sveta glume i umetnosti: Joko Ono, Džeka Nikolsona i Žerara Depardjea.
Nastali između 1965. i 1986. godine ovi crteži se ne mogu smatrati portretima u klasičnom smislu. Njihova posebnost leži u tehnici izrade, ali i u izvesnom distanciranju od likova koje predstavljaju. Vorhol je radio fotografije poznatih ličnosti, uglavnom pop-zvezda i filmskih glumaca, koje je potom projektovao na papir većeg formata. Pomoću grafitne olovke je izvlačio konture lica koje je smatrao najkarakterističnijim za svoj model. Ovi jednostavni portreti su Vorholu poslužili za podloge kasnijih akrila u boji ili grafika istih ličnosti. Jedan od interesantnih aspekata ovih ranih crteža je taj da se umetnik nije trudio da sakrije proces kojim su nastale, igrajući na kartu distanciranja od originalnog motiva i indirektnog tretmana polaroid-portreta. Vorhol je ovom metodom želeo da skrene pažnju na to da mu za model nije služila sama zvezda, već njen lik sa fotografije.
Koautori kataloga izložbe Rajner Krone i Aleksandra fon Stoh objašnjavaju kompoziciju crteža rečima: "Svaka od zvezda je prikazana na istovetan način: u poluprofilu, jedva pokazujući ramena. Na platnu nema apsolutno nikakvog prostora bilo statusnim bilo glamur simbolima, i jedina stalno prisutna karakteristika je androgena priroda portreta. Da nema naslova, bilo bi teško odrediti da li portret predstavlja muškarca ili ženu."
Vorholovih četrnaest skica za album Rolingstonsa Love you live koji se u izdanju Virdžina na tržištu pojavio 1977, kao i portreti Mika Džegera iz istog perioda, predstavljaju centralni deo izložbe. U Love you live seriji, Vorhol prikazuje nekoliko scena ljubljenja, ostavljajući otvorenim pitanje ko koga ili šta ljubi. Članovi Rolingstonsa se mogu samo na nekoliko crteža sa sigurnošću prepoznati. Ovi radovi su u vreme svog pojavljivanja pokrenuli debatu o "krizi polova" koja se odnosila na preispitivanje tradicionalnih socijalnih i moralnih vrednosti radi nove ideologije "slobode, ljubavi, mira i rokenrola".
Vorhol je započeo svoju karijeru početkom 1950-ih kao komercijalni umetnik u njujorškim časopisima "Glamur", "Njujorker" i "Harpers bazar", u kojima je objavio svoje ilustracije. Pažnju javnosti privukla je njegova reklama za "Miler" cipele i Vorhol postaje kultno ime na komercijalnoj umetničkoj sceni. Njujorška galerija Hjugo 1952. otvara prvu Vorholovu samostalnu izložbu ilustracija za književna dela Trumana Kapota, koja od prvog trenutka doživljava uspeh. Tokom 1960-ih, stvara većinu svojih najpoznatijih slika. Seli se u Fabriku, zgradu u kojoj sa timom saradnika kreće sa masovnom produkcijom grafika popularne kulture. Najpoznatija dela iz ovog perioda su slike konzervi "Kempbel" supe, flaša koka-kole, serija "Smrt i nesreće" i portreti zvezda kao što su Merilin Monro i Elizabet Tejlor.
Čovek koji se proslavio izjavom "svako će dobiti svojih 15 minuta slave", decenijama je posedovao moć da proglasi zvezdom bilo koga ko bi mu se lično dopao, kao i da odlučuje o stepenu popularnosti javnih ličnosti. Prijateljstvo sa Endijem Vorholom je bilo garancija za slavu, a njegovo priznanje ulaznica u najelitnije krugove njujorškog društva.
Izložba u Albertini traje do 18. februara.
Marina Bauer
[objavljeno: 10.01.2007.]
