Izvor: Politika, 08.Sep.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pali Isus u poljskoj šumi
Nije mi namera da polemišem sa ljudima čiji je polemički entuzijazam obrnuto proporcionalan njihovom znanju istorije- kaže za „Politiku” autor filma „Klemzer” u kojem se otvoreno govori o odnosu Poljaka prema Jevrejima tokom Drugog svetskog rata
72. VENECIJA
Venecija, Lido - Jedan od ubedljivijih filmova do sada viđenih u paralelnom takmičarskom programu „Dani autora” na 72. Mostri, bez sumnje je film poljskog autora Pjotra Kšana, do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada uspešnog dramskog pozorišnog pisca, scenariste za televizijske filmove i reditelja dva kratkometražna filma. Njegov debitantski dugometražni igrani „Klezmer” (svirač) u Veneciji je imao svetsku premijeru. Sigurno je da će posle nacionalne premijere u Poljskoj biti polemika, jer Kšan nudi priču o odnosu Poljaka prema Jevrejima tokom Drugog svetskog rata što je u ovoj zemlji do 1989. i pada Berlinskog zida bila tabu-tema.
Zapravo, sve do pojave nekoliko knjiga i filmova, poput onih sa potpisima Pavela Lozinskog, Anješke Arnold, Vladislava Pasikovskog, a naročito onog poslednjeg – filma „Ida” Pavela Pavlikovskog koji je osvojio čak pet nagrada Evropske filmske Akademije i Oskara za najbolji strani film, tema „istina o naciji” u javnosti gotovo da nije postojala. Ćutanje je konačno prekinuto...
U Poljskoj je aktuelna diskusija na temu poljsko-jevrejskog odnosa tokom Drugog svetskog rata, ali zašto ste se vi odlučili da baš sada snimite film kakav je „Klezmer”?
„Klemzer” ne stremi ka tome da postane glas u nacionalnoj diskusiji o navodnom suočavanju sa prošlošću i pitanjima da li su Poljaci više pomagali ili više naudili Jevrejima. Dakle, nije mi namera da ovim filmom polemišem sa ljudima čiji je polemički entuzijazam obrnuto proporcionalan njihovom znanju istorije. Ovo je samo pokušaj da se uhvati i predoči do najvećeg mogućeg stepena sveukupna kompleksnost situacije u Poljskoj toga doba. Takođe, ova tema je veoma važna i za moj ličan život.
Pitanje savesti?
I toga. Trudio sam se da priču ispričam najobjektivnije i najiskrenije moguće imajući u sećanju i jedan događaj iz detinjstva. Na selu kod moje bake igrali smo se nadomak nekih omanjih ruševina kada nas je ona vriskom upozorila da to ne činimo, jer je tu pored sahranjen jedan čovek. Bilo mi je nejasno zašto čovek leži tu negde u zemlji a ne na obližnjem groblju. I tada mi je baka ispričala da je jedan jedini Jevrej živeo u selu i da je ubijen od strane lokalnog policajca. Njegov grob nikada nije obeležen. Uz ta i takva sećanja, mnogo sam istraživao pokušavajući da saznam što više na temu odnosa Poljaka i Jevreja, što je bilo teško jer je ostalo vrlo malo živih svedoka. O holokaustu se u Poljskoj zna mnogo, ali se o odnosu nas i Jevreja gotovo nikada zvanično i javno nije govorilo. To je ono što je osnovna tema „Klezmera”.
Veliki deo postavke u Muzeju Jad Vašem u Jerusalimu odnosi se upravo na stradanje Jevreja u Poljskoj. Bolno je videti da je jedan veliki slovenski narod bio toliko protiv Jevreja i na svojoj teritoriji dozvolio nacistima da urade to što su uradili?
Dva su glavna razloga što je Poljska bila negde u centru holokausta. Prvo, u Poljskoj je živela najveća jevrejska zajednica u Evropi, a drugo za Nemce je bilo tehnički najlakše da organizuju transport Jevreja iz čitave regije do logora koje su podizali. To su istorijski razlozi. Ne mislim da su Poljaci samo tako jednostavno dozvolili nacistima da sprovedu eliminaciju Jevreja. U predratnoj Poljskoj na vlasti je bila nacionalsocijalistička partija sa politikom propagiranja antisemitizma koji je postajao sve prisutniji u celom društvu. Ljudi su već bili kontaminirani antisemitskom ideologijom, predrasude u odnosu na Jevreje bile su jake tako da ono što je tokom rata usledilo već imalo svoje korene. U svakom slučaju, ne može se reći da su svi Poljaci bili antisemiti. Mnogi Poljaci su pomagali Jevreje, spašavajući ih od sigurne smrti. Mnogo jevrejske dece usvajale poljske porodice.
Antisemitska ideologija kao „pripremna radnja” ?
Antisemitska ideologija sama po sebi nije poenta mog filma. Mene je više zanimalo da pokažem kako ljudska bića mogu postati kontaminirana desničarskim, antisemitskim i nacionalističkim ideologijama. Kako se može promeniti osnova ljudskosti i dogoditi strahoviti kolaps moralnih principa.
Jevrejina u vašem filmu postepeno likom transformišete u Hrista?
Jedan od najvećih paradoksa u istoriji ljudskog roda je to što ste kao hrišćanin sledbenik osobe koja je Jevrej, što Isus Hrist jeste bio, a isti taj hrišćanin može da ima takvu vrstu negativnog ponašanja spram Jevreja. Za mene je to jasan primer paradoksa kontaminacije ideologijom – slediti Hrista koji je Jevrejin, a mrzeti Jevreje u isto vreme. Poprimanje Hristovog obličja mog junaka je metafora ovog paradoksa.
Poljaci su katolici, mnogo se zamera Katoličkoj crkvi što je žmurila na strahote koje su Jevreji doživljavali tokom Drugog svetskog rata, šta vi mislite o tome?
Kao što sam rekao, postoji taj paradoks da hrišćani koji su uvek iskazivali ljudsku solidarnost postaju tako okrutni prema Jevrejima. I u Katoličkoj crkvi u Poljskoj pre rata postojao je prilično snažan antisemitizam tako da je i sveštenstvo bilo pripremljeno na ono što će se dogoditi. S druge strane, istina je da su mnogi poljski sveštenici pomagali i spašavali Jevreje. Mnoge su prekrštavali, davali im krsne listove, sertifikate o pripadnosti crkvi, kako bih ih spasili smrti. Ali, istina je da tokom Drugog svetskog rata Katolička crkva nije iznela nikakav zvaničan stav protiv diskriminacije i pogubljenja Jevreja.
I vizuelno je „Klemzer” uzbudljiv film, slikom i tonovima postižete kontrast između lepote i nevinosti prirode i zla na koje je čovek spreman?
Ponašanje ljudi i promene ponašanja je ono što me je najviše interesovalo. Na početku grupa mladih ljudi u šumi stvara idiličnu atmosferu koja biva raspršena posle otkrivanja ranjenog mladića, Jevreja – seoskog svirača. Ponašanje ljudi se menja, a istovremeno menja se i priroda. Šuma postaje zlokobna i opasna baš kao i čovek.
