Izvor: Blic, 17.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pablo i Fernanda
Pablo i Fernanda
Ako je neka izložba ikada zaslužila da privuče velike mase, onda je to bez sumnje ona koja je pod nazivom 'Pikaso: Kubistički portreti Fernande Olivije' nedavno otvorena u vašingtonskoj Nacionalnoj galeriji, i trajaće sve do 18. januara 2004. Ova čudesna izložba poziva se na omiljenu izreku ljubitelja umetnosti: Samo je jedna stvar bolja od izložbe stotinu čuvenih dela – izložba jedne jedine slike_arhiva. Nacionalna galerija umetnosti iz američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prestonice redak je muzej koji je sakupio hrabrost i ovakav stručni način gledanja na stvari ponudio širokoj publici. Godine 1999. galerija je priredila izložbu u čast jedne jedine Vermerove slike_arhiva i 130.000 ljudi došlo je da je vidi. Sada, sa novom izložbom o Pikasu, načinjen je korak napred. Umesto da ostavi jednoj slici da govori u svoje ime, kustos Džefri Vajs je sakupio više od 50 umetničkih dela ali sva ona čine jedinstvenu celinu. Ova skromna postavka, raspoređena u tri prostorije, ima za temu jednu jedinu osobu koju je do tančina istražio jedan izvrstan umetnik u jednom neverovatno važnom trenutku za istoriju umetnosti.
U leto 1909, baš u vreme kada je Pikaso s mukom radio na potpuno novom načinu slikanja – ispostaviće se da je reč o stilu kasnije nazvanom kubizam – odlučio je da uzme tromesečni odmor u španskom seocetu Orta de Ebro. Njegova ljubavnica Fernanda Olivije bila mu je jedina saputnica. Daleko od primamljivih razonoda boemskog Monmartra, 27-godišnji umetnik brzo se latio posla. Uzevši za temu svoju ljubavnicu – premda ne znamo da li mu je ona odista i pozirala – on ju je predstavio na najrazličitije moguće načine. Na osnovu brojnih portreta lako može sezaključiti kako se menjao odnos između dvoje ljudi. Pikaso i Fernanda polako su posrtali ka okončanju burne veze, ispunjene ružnim postupcima na obe strane. Fernanda je bila očajna i patila od bolesti bubrega kao i od čudovišno egocentričnog partnera koji je njenu bolest video kao smetnju i nešto što ga odvraća od mnogo važnije stvari – stvaranja umetnosti.
Kada pogledate sve ove brojne i međusobno veoma različite radove – nastale u periodu od nepunih 10 meseci – shvatićete da Pikaso nikada nije radio u određenom stilu. On je od obične skice kretao u sopstveno istraživanje ni sam ne znajući gde će to završiti. Mnogi eksponati liče na ćorsokake ili jednostavne promašaje; ali, uzeti svi zajedno, oni su svedoci jedne ogromne energije i eksperimentalnog procesa.
Kao što Vajs ističe u katalogu povodom izložbe, ovi portreti nisu samo puki eksperimenti stila i formi. Oni su puni ljubavi i emocija i gotovo na svakoj Fernanda je predstavljena klonule glave i otečenih žila na vratu koji svedoče o njenim patnjama. Pikaso je napustio sirotu Fernandu u proleće 1912, na vrhuncu kubizma i nakon što je gotovo u potpunosti prestao da je slika. Možda se odljubio. A možda ju je ostavio i zarad nekog novog stila.
M. K.
