Izvor: B92, 01.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMIJERE: Tražen
For Russia With Love
NAPOMENA: Ovaj tekst sadrži spojlere samo u slučaju da ste mentalno retardirani i očekujete neviđene dramske obrte u filmu sa Angelinom Jolie.
PRVA DIGRESIJA: Ja kad sam bio mali voleo sam da zamišljam da sam odabran, da sam drugi Isus i da sam predestiniran za misiju koja treba da spasi svet. Zbog toga me u stopu prate agenti koji me danoćno štite, bez mog znanja, jer će u nekom trenutku, na ulici, dok budem kupovao kifle "kod Tome” >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz tamno crnog Mercedesa izleteti likovi u još tamnijim odelima i zapucati u mom pravcu sa željom da me smaknu. Tu počinje film, u mojoj glavi.
DRUGA DIGRESIJA: Reditelji iz "ne-zapadnog” sveta retko imaju priliku da se počaste Holivudom. Greške se ne praštaju, a talenat oštro cenzuriše. S tim u vezi, odgledao sam nedavno Arizona Dream do-Amerike-čuvenog Emira Kusturice. Ako izuzmemo činjenicu da se već tokom špice prosečan američki gledalac zapitao kako je moguće da mu se u gledanje filma umešao kanal finske "TV Panonija” televizije na kome upravo ide video-rad slepe rediteljke na temu "Ružan font ne čini špicu lepom” (iz 1982. godine), dakle ako izuzmemo mogućnost da filmski gledalac nije već tokom trajanja špice "dotakao crni monolit” i propamećen pobegao glavom bez obzira iz bioskopa, Kusta nije imao šanse, jer u Americi ribe ne lete. Timur Bekmambetov nije napravio tu grešku.
Ovaj ruski reditelj, kazahstanskog porekla, u domovini je verovatno veći od boga (ako je ovom tu pristup dozvoljen). Sa dva naučno-fantastična spektakla (Ночной дозор i Дневной дозор) i nastavkom popularne TV komedije (Ирония судьбы. Продолжение) Bekmambetov nije postao samo Roman Abramovič box-officea, već je ruskoj kinematografiji zadrigloj u svoje, a sve ređe i tuđe, festivale pokazao da dobre ideje, veliki trud i još veće pare mogu biti oštra konkurencija američkom filmu. I to ne samo na ruskim blagajnama.
Noćna i Dnevna straža otvorila su, pored impresivnih vizuelnih rešenja (Harry Potter + 007 + ruske bajke + John Carpenter), put malom (ruskom, festivalskom) čoveku u svet prave filmske fantazije. Bekmambetov je svojim junacima ostavio ruski jezik, imena, Moskvu i Rusiju, ali zemlja u kojoj se sve dešava, stvari koje im se dešavaju, moć kojom oni zrače razapeti su između onoga gde je Rusija nekada bila, onoga što joj Putin želi i onoga kako raznorazni abramoviči već žive. Sa mudima poput Crvenog trga, Bekmambetov je znao da je njegov sledeći patriotski potez da ode u Ameriku i pokaže im da i tamo može to isto, i to sa ruskom ekipom!
Tužna vest je da je u tome samo do pola uspeo.
Wanted vizuelno impresionira koliko i prethodni Timurovi radovi, scene akcije opušteno pariraju aktuelnom Batmanu, a glavni glumac, Škot James McAvoy (kao Wesley Allan Gibson) obećava kao holivudski materijal. Ali, sve ostalo je već neprijatno već viđeno.
Angelina Jolie je verovatno bila ostvarenje pustog, ruskog, možda i malograđanskog, sna. Njena ultimativna poza, pre nego gluma, odgovara relativno niskom postotku emocija u filmu, kao i prestilizovanoj drami. Obzirom da je na nju spucao većinu para, kupovina McAvoya bila je veoma isplativa investicija na malo uloženog. Priča parira obiljem klišea i predvidljivosti kompleksnosti dešavanja u Matrix Revolutions, čemu teledirigovani doprinos Morgana Freemana samo dodatno pojačava utisak da smo sve ovo već toliko puta videli. Što me podsetilo da možda i niste, stoga evo zapleta.
Wesley radi kao računovođa u nekoj izrabljivačkoj kompaniji. Upoznavanje sa njim, baš kao i opraštanje sa njim neodoljivo podsećaju na Danny Boyleov tretman modernog anti-heroja u Shallow Grave i Trainspotting, naročito konstruisanjem junakovog života kroz niz duhovitih, soc-realističkih detalja. Jednoga dana, tokom kupovine lekova za smirenje, Wesleyu se u lice unosi zgodna Fox (Jolie), nakon čega počinje pucnjava pištoljima koji ispaljuju metke pod pravim uglom, dozlaboga nepodnošljive torture izdržljivosti tokom kojih naš računovođa dokazuje da je izabrani, da bi na kraju postao deo Bratstva- što je, teško se ne zapitati, alarmantno nekreativan naziv za ekipu plaćenih ubica koji se time bave već hiljadama godina. A počeli su u Poljskoj. Pa, ako vam sve to ne svodi IQ na jednocifren broj, dodao bih da Bratstvu imena žrtava diktira Sudba (Arhitekto, sve ti je oprošteno!) i to tako što im binarni kod imena tka u nekakvoj prostirci. Tu negde, nekim gledaocima već su počele da se priviđaju leteće ribe na ekranu.
Raspletu prethodi oceubistvo Star Wars razmera, flešbekovi na Mr. and Mrs. Smith, maestralna (ali, maestralna!) akciona sekvenca sa vozom u Poljskoj i, bogami, predugih dva sata.
Ako vam se Tomb Rider disk zaglavio u Plejstejšnu, ovde ćete, barem, videti (pravo) dupe Angeline Jolie. Sve ostalo je igrica u kojoj ne učestvujete.
