Izvor: B92, 16.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMIJERE: Sumrak
Novi tinejdžerski hit podjednako je opasan po ćerke, koliko i po njihove mame
Sumrak/ Twilight (2008)
r. Catherine Hardwicke
selektah: šest od deset
Vampiri su, izgleda (ali stvarno!), među nama, ako je sudeći po tekućoj svetskoj produkciji. Alan Ball tek što je zakopao svoju seriju o grobarima, a na HBO-u se već vrti njegov novi, trilerasti hit True Blood o saživotu ljudi i vampira na američkom jugu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Iz ’ladne Švedske dolazi nam topla, skoro dečija, drama Låt den rtte komma in o prijateljstvu dvanaestogodišnjeg dečaka i njegove vršnjakinje-vampirice Eli. Matt Cloverfield Reeves već sprema rimejk. A (ne)očekivani svetski hit upravo postaje adaptacija bestselera Stephanie Meyer, Twilight.
Čak i slabije zainteresovanima je jasno da (ni) vampiri više nisu ono što su bili. Sva tri pomenuta (svetla) primera pokušavaju da uključe vampire u život sa ljudima, što je neminovno rezultiralo nekim krupnim promenama u dosadašnjim vampirskim karakteristikama. Ponekad toliko da ima smisla upitati se da li treba i dalje da ih zovemo vampirima. Strah od luka i krsta odavno je stvar prošlosti. Ball-ovi vampiri ne trpe srebro, a na suncu mogu da provedu i nekoliko minuta pre nego što izgore. Međutim, kod Ball-a (odn. autorke Charlaine Harris po čijem romanu se serija radi) je mnogo je bitnije to što vampiri žive na sintetičkoj krvi („True blood") koja se prodaje po samoposlugama. Mala Eli u Låt den... živi sa ljudskim bićem koja je neka vrsta njenog staratelja, ali i snabdevača krvlju. Ono što je drugačije jeste da ona svoju glad može da kontroliše, što je preduslov za druženje i prvu ljubav sa Oskarom.
U Twilight-u, vampiri žive & rade i po danu, ali na suncu počinju da svetlucaju kao dijamanti (!!!), zbog čega uglavnom naseljavaju oblačne i kišovite regione. U stanju su da žive u zajednicama nalik porodici i da opstaju na krvi životinja (tj vegeterijanskoj ishrani). Da bi ih još više učinila „ljudskim", Meyerova nam otkriva da je dr. Cullen, najstariji vampir, svoju porodicu zasnovao povampirujući samo one osobe kojima je pretila smrt. Tako je glavni macan, sedamnaestogodišnji Edward, postao vampir da ne bi umro od kobne španske groznice početkom XX veka (da, dobro ste pročitali).
Film počinje preseljenjem glavne akterke, Belle Swan, sa Floride u Feniks u Arizoni, nezvanično „najkišovitiji grad srednje Amerike". Bledoliki Edward odmah postaje predmet njene pažnje, a potom i romantičnih fantazija. Nakon što joj spase život jasno je da među njima nešto mora da se desi. I desi se. Skoro baš onako kako bi to svaka tinejdžerka zagolicanog srca poželela.
Čini mi se da sve Twilight-ove mane potiču od potpuno pogrešno izabrane rediteljke. Catherine Hardwicke ima 53 godine i šizofreničniju filmografiju od Kathryn Bigelow. Njen najbolji film (Thirteen) jeste provokativno progovorio o životu tinejdžera, ali nakon toga usledio je film o legendama skejtborda (Lords Of Dogtown), a potom i prilično pamfletski film o životu Isusovih roditelja (The Nativity Story). Twilight svojim modrim tonovima (leš koloritom) i impresivnom fotografijom turobnih pejzaža prirode oko Feniksa uspostavlja atmosferu života koga od smrti razlikuje samo jedva čujan puls svakodnevne kolotečine. Baš zato ljubav Belle i Edwarda (treba da) deluje kao uznemirujući, nepredvidivi plamen, nekih novih boja, ali!...
Bella, kao tinejdžerka, i Edward, kao vampir, ne donose ništa novo, autentično, nešto što bi strastima njihovog odnosa dalo zamah prohujalog sa vihorom. Koliko god anemična (i isto toliko seksi!) Kristen Stewart bila idealna za ulogu Belle njen tinejdžerski život nema ničeg upečatljivog sem brkatog tate koji izgleda kao porno legenda sedamdesetih. Za razliku od nje, Edward izgleda kao prepuderisani Rudolph Valentino, ali skoro sto godina među smrtnicima u „najintenzivnijem veku ljudske istorije" nije ga učinilo preterano dubokim. Osim ako to ne naslućujete iz njegove ljubavi prema Debussy-ju. Metaforičnost Belline želje da bude gricnuta od strane Edwarda uveliko se interpretira kao njena nepokolebiva voljnost da joj bude oduzeta nevinost, i u tih par scena kada Bella deluje kao da traži više nego što je Edward spreman da joj da, krije se neiskorišteni dramski, ljubavni, seksualni tvist čitave priče.
Na tom polju Hardwickova je morala da nešto učini, kad je već scene akcije (sem neočekivano intimne scene prvog spasavanja Belle) osmislila kao da je prethodno „na premotvanje" odgledala par blokbastera o superherojima. Zbog svega toga možemo da se radujemo što su je producenti kaširali za nastavak, ali ne i što će se umesto nje posla prihvatiti Chris Weitz koji je već upropastio Zlatni kompas.
Ali, kao i u slučaju sličnih fanovskih institucija, Twilight će se gledati srcem. Oni koji su već progutali knjigu sporiće se međusobno šta je bolje (čemu, nažalost, ne mogu da doprinesem), ali jedno je sigurno: priča o Bella-i i Edward-u mogla bi da povampiri romantiku međ’ čeljadi čija maštanja o ljubavi stoje duboko skrivena iza miliona sms-ova, Facebook profila i nesrećno završenih brakova njihovih roditelja. Bella je samo u ovom delu dva puta spasena od sigurne smrti, Edward je dobar loš momak, njih dvoje jedno drugom obilato obećavaju večnu ljubav... Sve su to stvari, koje čak i u ovoj, malokrvnoj varijanti, mogu dati veru da u životu neke stvari mogu i treba da budu kao u bajci.
S malo krvi na trojkama,
Slobodan Vujanović
