Izvor: B92, 03.Jul.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMIJERE: Henkok
Ako verujete u božansko poreklo vaših superheroja, Passion Of Christ je mnogo bolji film
Ko me je terao da nakon stvarno neverovatnog Hulka tražim i dobijem duhovitog superheroja. A gde je predviđeno da naši heroji imaju i par duhovitih replika- tu je i Will Smith!
Dobrodošli u svet Hancocka- nadrkanog superheroja koji pijanstvima leči hroničnu (osmodecenijsku) usamljenost, čiji metod hvatanja kriminalaca (jer tome superheroji služe) građanima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << inače, mirnog Eleja donosi više (materijalne) štete nego (duhovne) koristi. Hancock je zato meta prozivki svih- od klinaca koji izgledaju kao da bi trebalo da budu njegovi najveći fanovi do uhvaćenih kriminalaca čije glave neretko i bukvalno završavaju u dupetu drugih kriminalaca.
Dobrodošli (i) u svet modernih superheroja- u kome nema te muke koju malo marketinga i još malo PR-a ne može da zaleči- u ovom filmu oličenih u luzeru-dobrog-srca, Rayu Embreyu, koga igra nedovoljno iskorišteni Jason Bateman (najvoljeniji kao Michael Bluth u sitkomu Arrested Development). Lepša polovina filma dodeljena je beskrvnoj Charlize Theron (kao Mary Embrey) čiji vanserijski talenat i dalje ostaje na najvišoj tački u neoskarovanom Aerofluxu.
Hancock (film, ali i junak) ima problema koliko hoćete.
Film počinje kao odvaljena epizoda (također Smithov(an)ih) Men In Black ili Bad Boys u zaista spektakularno skupoj, ali, ipak, jalovoj sekvenci sprečavanja zločina, koja potom prerasta u neku vrstu porodične komedije sa ujakom koji-je-na-svoju-ruku, da bi se zatim nastavila kao jedan od onih provokativnih edukativnih filmova a la Dangerous Minds u kome junak ima problem da prevaspita drugog junaka ili junake, jer oni nemaju previše vere u sistem, druge ljude ili život sam. Ubrzo potom dolazi do dramaturškog i žanrovskog zaokreta gde mi koji smo očekivali da će Han da cockne Charlize ostajemo kratkih rukava, a film se iz sveže oborenog pokušaja drugačijeg superherojskog blokbastera vozdiže u toliko gustomisaone visine da je rezultat istih- da su superheroji možda prerušeni bogovi ili anđeli, a sasvim mogućnije i Sajentolozi sami. Serijom zevanja prolazimo kroz večito lažni emocionalni krešendo superherojskog filma gde vi koji to trpite kao „arhetip" mrzite nas koji to ne podnosimo kao „kliše".
Will Smith, kao superzvezda (to je i definitivno jedina „super" stvar ovde), ali i kao producent, očigledno već godinama želi da u svoj film uvuče malo anti-Bel Air-ovske relanosti, ali ga privrženost $vim ciljnim grupama neprekidno jebe, pa većina stvari u koje je on uključen uredno donosi pare, ali sve urednije kreativno ostaje u mirnim vodama kvazi-provokativnih klišea (I Am Legend, Hitch, I,Robot, Bad Boys 2). Trenutak kada Smith iz neke tuče išeta kao Superfly nekog herojskog bleksplotejšna, više ličeći na Laurenca Fisheburnea iz mlađih (tj. mršavijih) dana nego na sebe, jeste jedini trenutak kada Hancock deluje kao da ima muda. I to traje manje od pola minuta.
Ako vaša deca jesu plakala, ali ne od smeha, nad debaklom Speed Racer, braće Wachowski, očekujte da će ovde u nekoliko navrata kriviti vilice od smeha, na isti način kao i kad njihov tata prdne u dnevnoj sobi. I budite bez brige- ovo je skoro pa film kakav su zaslužili u tom uzrastu.
Međutim, ukoliko Cruiseova Valkyria ne spasi stvar sledeće godine, dolaze crna vremena za korporativne religije.
NB: Peter Berg, reditelj Hancocka, reditelj je i takvih kurčenja malom kitom kakav je prošlogodišnji film Kingdom u produkciji Saudijske Amerike, ali i filmova, poput briljantnog Very Bad Things, čija muda zvone kao zvona Notrdamske katedrale.
NB2: U aktuelnom broju Hupera imate vrlo informativan tekst Dimitrija Vojnova o predistoriji ovog filma. Pročitajte ga, ipak, posle gledanja filma, jer će vam očekivanja biti manja, a zadovoljstvo veće.
