Izvor: B92, 20.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMIJERE: Četiri Božića
Čak četvorica scenarista upustila su se u nemoguću misiju- da naprave božićnu priču koja neće biti patetična i ljigava
Filmovi sa božićnom tematikom su namenska roba koja tokom decembra treba da popuni vreme između dva šopinga. U njima, kao i u reklamama za „Don Cafe", gledamo članove raznih porodica ili familija kako se uzajamno vole preko svake mere dok tekuće božićne prilike pomažu (poput planinskog vazduha) svim ostalima da ozdrave i ugledaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se na njihov primer. Što se mene tiče, jedini dobar božićni film u poslednjih desetak godina bio je Bad Santa, u kome Billy Bob Thornton igra alkoholičara koji sticajem superbizarnih okolnosti postaje očinska figura debelom dečaku koji živi sa poluživom bakom. Taj film me je naučio da svačiju ljubav treba zaslužiti i da nema ništa gratis. Čak ni za Božić.
Četiri Božića je priča o Brad-u (Vince Vaughn) i Kate (Rise Witherspoon) koji imaju savršen život. Vole se, provode se, bogati su i uprkos zrelim godinama nemaju nameru da okače bračno sidro oko vrata i izrode čopor dece. Nakon što im božićni planovi za odlazak na Fidži propadnu zbog otkazivanja leta, prinuđeni su da praznike provedu sa svojim roditeljima. Koji su razvedeni. Očekuju nas, dakle, četiri različite posete.
Kao komedija,film Četiri Božića je propustio priliku da pojačanom dozom crnog humora razbuca božićne klišee i uglavnom se zadovoljio time da im se, povremeno surovo, naruga na načine slične onima koji krase komedije Ben-a Stiller-a. Vaughn je sa svojih 150 kila i na svom terenu prilično neupadljiv, dok najurnebesniju scenu (kada bebom odvali vrata ormana) ima Witherspoonova koja ovakvom ulogom pokušava da izađe iz senke sterilnih rola kakve su proslavile Juliu Roberts i približi se onim bezobraznijim, kakve igra Cameron Diaz. Epizodne uloge podeljene su penzosima (Spacek, Duvall, Voight, Steenburgen) kojima više nije ni do čega, a nekmoli do toga da nas ubede da su njihovi ofucani likovi slika i prilika leeepe starosti.
Međutim, kao moralno-poučna priča, Četiri Božića je alarmantno konzervativna komedija, ma koliko se ironično osvrtala na superplodne redneke i pozorištu naklonjene hrišćanske fanatike. (ružna reč na J) lične slobode, (ružna reč na J) uživanja, (ružna reč na J) zadovoljstva van braka, (ružna reč na J) bilo kakav cilj u životu, ako ga ne ukrašava barem dvoje dece! Našim junacima ništa ne fali sve dok kroz susrete sa svojim roditeljima, braćom i sestrama, i njihovom decom, ne shvate (nakon tri godine veze!!!) da imaju prikrivenih želja, da ima puno stvari koje ne znaju jedno o drugom, kao i da njihova zajednica ne cveta na baš prirodan način. Ispostavlja se da zajedničku sreću može da gradi jedino želja za istim stvarima tj svim onim što i svi ostali (normalni ljudi) žele. Što možda i ne bi bio problem da ti ostali ljudi nisu prikazani kao poluanimalna bića, diskutabilnog IQ-a, sumnjivih moralnih nazora i još sumnjivije životne sreće. Mladići i devojke u poznim tridesetim izlaziće posle projekcije ovog filma prosto naterani da se izjasne jedno pred drugim. A to nikako ne može biti početak bajkolikog života...
... kakav (ne)očekivano počinje na kraju ovog filma. Praćen (ne)očekivanom povraćkom!...
