Izvor: Blic, 25.Nov.2016, 21:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PREDSEDNIK SANU Vladimr Kostić: Sami ne možemo do slobode

Kroz vekove su umetnost i kultura bile tim potrebnije ako se stvari nisu radile na najbolji mogući način, rekao je Vladimir Kostić, predsednik SANU.

Pomenute reči deo su Kostićevog obraćanja na jučerašnjem otvaranju dvodnevnog skupa „Kultura - osnova državnog i nacionalnog identiteta“, koji je pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti okupio preko dvadeset istaknutih, kasko se to žargonski kaže, „kulturnjaka“.

Svoje jezgrovito, otvoreno i upečatljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obraćanje akademik Kostić je počeo pričom u kojoj veliki znalac elaborira domorocu šta je to umetnost, pri čemu ga je ovaj prekinuo rekavši - o, mi to nemamo, mi sve radimo na najbolji mogući način.

- Već vidim kako se mrštite na ovako redukovanje pojma, ali meni je dirljiva prva asocijacija nakon detaljne elaboracije - rekao je Kostić i dodao:

- Kroz vekove su umetnost i kultura bile tim potrebnije ako se stvari nisu radile na najbolji mogući način. Želim da otvarajući skup budem i do kraja iskren. U pripremi skupa nisu izostala pitanja - zašto ličnost A a ne ličnost B, znate li da predavači A, B i C pripadaju opciji Y za razliku od predavača D i F, koji pripadaju opciji X. Želeli smo, međutim, ozbiljnost i kompetentnost pod senkom obavezne različitosti!

Kostić, dalje, postavlja pitanje čemu bi služio skup istomišljenika i navodi:

- Simpatična mi je konstatacija da je i za pojam slobode ne samo dijaloga potreban onaj drugi. Sami ne možemo postići slobodu. (…) Razilaženje u mišljenju ne mora da bude put u konflikt. Otuda moto sastanka - neslaganje bez ljutnje.

Na kraju izlaganja pomenuo je predsednik SANU i „zavereničku nameru“ da: „Osobe uključene u prostor kulture trajnije, neformalno, vežemo za prostor SANU i da danas započeti razgovor nastavimo u dužem vremenskom formatu.“

Usledilo je obraćanje ministra kulture Vladana Vukosavljevića koji je, između ostalog, u svom izlaganju naglasio da je „država bez kulture osuđena na lutanje i propadanje“, da kultura može da preživi političke i ideološke udare „ako joj je sačuvano jezgro“, osvrnuo se na aktuelni problem kadrova u kulturi tj. našeg „političkog kadriranja“.

Istakao je značaj strategije kao obavezujućeg dokumenta „koji sadrži temeljna opredeljenja države za definisanje opšteg nacionalnog i državnog interesa, i granica kulturnog prostora“. Dodao je da to uključuje jasne principe za očuvanje srpske kulture i otvorenost za međunarodnu saradnju visokokvalitetnih sadržaja - i tradicionalnih i savremenih. Kako je rekao, postojeći Zakon o kulturi ostavlja prostor za „izvesne korekcije“ i za veći „izlazak u susret realnoj situaciji“ u toj oblasti. Taj zakon, napomenuo je, iako je nedavno usvojen, „bolje je korigovati, nego dozvoliti da njegove manjkavosti postanu novi princip“.

Prvi govornici bili su Branko Kukić i Gorica Mojović, potom su usledili Ivan Ivić, Divna Vuksanović, Darko Tanasković, Radoslav Zelenović, Milovan Danojlić i drugi. Drugi dan ovog skupa, čije se održavanje smatra više nego značajnim i dragocenim, počinje Ivan Medenica („Globalizacija i pitanje kulturnog identiteta“), slede Laslo Vegel („Jugoslovenski i postjugoslovenski kulturni identiteti“), Nevena Daković, Draško Ređep, Bojan Kovačević, Mileta Prodanović i drugi.

Nastavak na Blic...