Izvor: Politika, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo je fantastično
Tanjug specijalno za Politiku
Britanski arheolog i egiptolog Hauard Karter otkrio je pre 85 godina početak stepenica u Dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu, koje su ga odvele do grobnice egipatskog faraona Tutankamona. Tako je 4. novembra 1922. godine počelo najsenzacionalnije otkrivanje basnoslovnog blaga koje je, u tami zaboravljene grobnice, čamilo više od 3.000 godina.
Najmlađi egipatski faraon je, kako se pretpostavlja, vladao od 1334. godine pre nove ere do 1325. godine pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nove ere, u vreme 18. egipatske dinastije. Njegov istorijski značaj se ogleda najviše u tome što je započeo napuštanje atonizma (koji je uveo Akhenaton), i vraćanje staroj egipatskoj religiji.
Kada je Karter shvatio da je na pragu da otkrije sadržaj jedine netaknute grobnice u 20. veku, na svetsku kulturnu pozornicu iznet je život faraona koji je stupio na presto sa devet godina a umro u 19. godini kao poslednji izdanak Ehnatona, faraona jeretika, ustanovitelja prve monoteističke religije, pripadnika 18 dinastije iz perioda Novog carstva. Karter, koji je 15 godina uzaludno tragao za još neotkrivenom kraljevskom grobnicom koristeći sredstva koja mu je davao britanski lord Karnarvon, odlučio je da odloži otvaranje prvog ulaza u predvorje do dolaska svog mecene, i 26. novembra je u prisustvu lorda i nekolicine najbližih saradnika načinio mali otvor u gornjem uglu prvih vrata. Proturivši sveću, prvi je zavirio u prostoriju u koju ljudska noga nije kročila.
Na pitanje šta vidi, Karter je odgovorio "Ovo je fantastično", čime je opisao predmete, rasute po predvorju grobnice prekrivene prašinom. Mogao je samo nazreti sjaj zlata i dragulja.
Iskopavanje grobnice je nastavljeno narednih godina, a njen inventar koji je do sada obrađen, konzerviran i restauriran, čuva se u Nacionalnom muzeju u Kairu.
Tutankamonova zlatna posmrtna maska, kruna, simboli vlasti, nakit, pokućstvo, sve do njegovih sandala – sve je to od čistoga zlata i predstavlja najveću riznicu, u celini sačuvanu, iz perioda faraona koji su vladali Egiptom neprekidno više od četiri milenijuma.
Iznošenje zlatnih škrinja iz grobnice je trajalo 84 dana. Karter je u grobnici našao četiri škrinje koje su bile ugrađene jedna u drugu sve sa bogatim pozlatama.
Sarkofag koji je pronađen od žutog kremen-kamena u jednom komadu i u razmeri 2,75 puta 1,50 puta 1,50 metara; u njemu su se nalazila tri kovčega od kojih je, pored pozlaćenih, bio i jedan od čistog zlata težine 110,4 kilograma. Tutankamonova grobnica je danas dostupna, i u neonskom svetlu. U njoj se nalazi i sarkofag sa pozlaćenom maskom faraona, u kojem je mumija Tutankamona.
Zahvaljujući dobro vođenoj medijskoj kampanji koja je pratila Karterov rad na tom lokalitetu, Tutankamon je postao najčuveniji faraon i interesovanje za sve što se odnosi na njega nije ni danas splasnulo.
Uz postepeno prezentiranje sadržaja grobnice, u njoj je i ove godine, u nekoj od sporednih prostorija, nađeno osam keramičkih posuda čiji će se sadržaj tek ispitati i tri korpe, jedna vrsta urni, sa nečijim ostacima.
Lansirana je i priča o "prokletstvu faraona". Naime, nekoliko ličnosti koje su učestvovale u prvim otkopavanjima ove grobnice umrle su veoma brzo ali sam Karter (1874-1939) dovoljno je dugo nadživeo prvi ulazak u grobnicu da je demantovao ovaj, dobar, propagandni potez.
Da bi se stalno "podgrevalo" interesovanje za stari Egipat koje je najbolji podsticaj turizmu od koga živi dobar deo stanovnika modernog Egipta, Tutankamon se neprekidno "eksploatiše".
Prva svetska turneja njegovog blaga započela je 1972. godine i trajala je sedam godina, a za to vreme je šezdesetak najatraktivnijih eksponata obišlo svetske metropole i samo u SAD ih je videlo oko osam miliona ljudi.
Egipćani ne kriju da je Tutankamon najbolji promotor njihovog turizma, pa je sadržaj njegove grobnice ponovo 2005. godine predstavljen u svetskim muzejima. Ova turneja trebalo bi da traje do kraja 2008. godine.
Egiptolozi ne prestaju da tragaju za odgovorima na još mnoga nerešena pitanja o Tutankamonu. Nije sasvim razjašnjeno ko mu je bio otac, niti u kakvom je srodstvu bio sa faraonom Akhenatenom, a zatim ni ko mu je bila žena.
Mnogi arheolozi odbacuju teoriju da je faraon Tutankamon ubijen, a za rupu na njegovoj glavi pretpostavljaju da je nastala prilikom mumificiranja. Neki veruju da je kratko vreme pre smrti polomio nogu a jedna od pretpostavki je da je umro od gangrene izazvane prelomom.
Takođe, naučnici se spore i oko boje njegove kože jer neki egiptolozi veruju da je imao crne krvi.
[objavljeno: ]
