Izvor: Politika, 12.Okt.2012, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ovde timovi više ne postoje

Postoji čist interes i interesne sfere koje okupljaju ljude, a to nikada nisu dobri temelji na kojima dobra stvar opstaje, kaže glumac Goran Jevtić

Jako mi je drago što sam dobio nagradu Gita Predić-Nušić jer volim i predstavu „Svojta” i „Iza kulisa” za koje sam nagrađen. Mislim da smo mi kompaktan ansambl celina „Buhe”, da smo se okupili i napravili dobar posao sa minimumom sredstava... kaže glumac Goran Jevtić, ovogodišnji dobitnik nagrade „Gita Predić-Nušić”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
 Goran Jevtić je osvojio godišnje priznanje matičnog pozorišta „Boško Buha” za tumačenje Saše u ostvarenju „Svojta” Nebojše Romčevića, u režiji Nikole Zavišića i Rodžera/ Garija u predstavi „Iza kulisa” Majkla Frejna, u režiji Juga Radivojevića. Nagrada će mu biti uručena  večeras kada pozorište „Boško Buha” obeležava svoj 62. rođendan.

„Jevtić je izuzetan saradnik i glumac koji tokom rade ne razmišlja samo o svojoj ulozi, već i o ukupnom dometu predstave”,

navodi se, pored ostalog, u obrazloženju nagrade „Gita Predić-Nušić”.

– Trudim se da budem odgovoran čovek prema sveopštoj stvari koju radim: da li je to predstava, ansambl, moje pozorište, moj grad, moja zemlja. Nekako sam često u ansamblima u kojima igram predvodnika koji okuplja sve oko sebe. Bodrim kolege, dajem im snagu. I ako je to prepoznato u obrazloženju, onda sam na to najponosniji – kaže Jevtić i dodaje:

–Nažalost, mi više nemamo timski rad. Jasno je i zašto: tim se pravi od ljudi koji se razumeju, poštuju, vole ili zajedno razmišljaju i imaju iste ciljeve. Mi smo na društveno-političkoj sceni, na sceni naroda došli u situaciju da svi sa svima mogu. A kada svi sa svima mogu onda gubite tim, zajednički cilj, i to se uvek prenosi sa najviših slojeva društva na ove manje. Dakle, timovi ovde više ne postoje. Postoji čist interes i interesne sfere koje okupljaju ljude, a to nikada nisu dobri temelji na kojima dobra stvar opstaje. Da bi neka stvar opstala i da bi bio tim, i da bi pobedio, vi morate da imate jasne, precizne ciljeve, smernice, odrednice, kategorije po kojima se upravljate, moralne kodekse, stvari koje vas čvršće vezuju samo od naplaćivanja vašeg malog cilja. E, to kod nas ne funkcioniše! Ovako raštrkani u ovoj vrsti nesloge, svađe, bezumlja i svega što radimo mislim da nemamo dobru budućnost.

Goran Jevtić u isto vreme primećuje i da se na pozorišnim scenama širom zemlje ne igra dovoljno komedija. A kao razlog, pored ostalog, navodi i to što „ljudi misle da umetnost treba da priča i elaborira samo najteže socijalne, političke, društvene, ili duhovne teme”.

– Najzdravije je raditi tu vrstu repertoara, sa druge strane treba napraviti ravnomernost na tim tasovima i ljudima pružiti i malo dobre zabave. Mislim da umetnost sama sebe ne umanjuje po važnosti i značaju ako radi i komediju. Često čujete da nije vreme za lake teme, ili za komedije zato što je situacija i trenutak u kojem živimo jako težak u smislu da postoji opšta nebriga o kulturi, o duhovnom, emotivnom mentalnom razvoju celog roda. Sada se svi bave svojom egzistencijom. Ali kada bi se se stvari pustile niz vodu, kada biste dozvolili da se zapostavi nadogradnja i hranjenje sopstvenog duha, otišli bismo mnogo desetleća unazad. To su nedopustive stvari.

Poznat po svom britkom jeziku, kao umetnik koji bez zazora komentariše i analizira društvenu stvarnost, pojave, događaje, Goran Jevtić se osvrnuo i na aktuelni pozorišni trenutak u Beogradu.

– Nažalost, mislim da je Atelje 212 sa Kokanom Mladenovićem dobio upravnika koji zapravo želi da uruši sve umetničke vrednosti i sve socijaldemokratske vrednosti društva. U Ateljeu 212 je situacija teška, napeta! Ne postoji mogućnost da se u njemu zdravo i dobro radi, ali sam siguran da su svi ljudi  shvatili da to ničemu ne vodi i da će se ta situacija povoljno razrešiti  po umetnike i umetnost. Da će Mladenović otići sa tog mesta na kojem se nažalost pokazalo da ne treba da bude. Mislim da bi on fantastično vodio preduzeće ili fabriku, a to nisu pozorišta. Pa ko može bilo gde na svetu da očekuje od baletskih igrača, operskih pevača, vajara, skulptora, slikara da zarađuju novac. To nema nigde. Misija umetnosti jeste sasvim nešto drugo, a ne da bude preduzeće i da brojevima zbraja učinak – tvrdi Jevtić.

Činjenica je, kaže naš sagovornik, da je produkcija u beogradskim pozorištima smanjena.

– Verujem da treba na nivou branše, udruženja, nevladinog sektora napraviti mapiranje Beograda gde bismo imali jasan uvod i sliku gde su prostori koji mogu da budu iskorišćeni za umetničku ekspresiju. Na tržištu je mnogo glumaca koji mogu i moraju da rade. Ne možemo svi biti u ansamblu, ali da ne bi ljudi tavorili, taložili u sebi gnev i nezadovoljstvo, da bi radili ono što najbolje mogu moraju da izađu izvan institucija. Da se pomoću raznih sponzora, fondova nalaze novi projekti sa kojim će putovati od mesta do mesta, jer se Beograd mora decentralizovati, a onda i po inostranim festivalima, jer ovako smanjeno tržište je neodrživo. Moramo se povezivati, zaboraviti provincijalnost u koju smo trenutno upali. Moramo gledati šire, globalnije i izvan svoje prćije i avlije – zaključuje Jevtić.

B. G. Trebješanin

objavljeno: 13.10.2012.

Nastavak na Politika...