Izvor: Blic, 08.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde se ne osećam kao stranac
Ovde se ne osećam kao stranac
Juče je u Francuskom kulturnom centru promovisana knjiga čuvenog dramskog pisca Bernar-Marije Koltesa 'U samoći pamučnih polja', koje je ocenjeno kao jedna od najboljih drama napisanih u devedesetim godinama XX veka. O ovoj knjizi izdatoj u saradnji Francuskog kulturnog centra i CENPI, govorili su i Jovan Ćirilov, Ivan Medenica i Didije Sandr, glumac koji je u Francuskoj veoma popularan, a dobitnik je i vrednih nagrada.
U razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' ovaj umetnik, govoreći o Koltesovom komadu, kaže da su nasilje i žestina elan koji nosi junaka prema drugom biću. 'Ali, pravi kontakt je nemoguć. Koltes zapravo govori o velikim pitanjima kojima su se bavili čuveni dramski pisci od stare Grčke preko Šekspira i Šilera pa do današnjih, ali na savremen način'.
Koja je ključna odlika francuskog pozorišta danas?- Mislim da ima više ležernosti u odnosu na teatre u drugim sredinama. Savremeni francuski autori, pre svega mislim na tekstopisce, bave se jezikom i umetnošću dijaloga. U tome i jeste razlika u odnosu na, recimo, britansko, koje se više bazira na sociološkim i psihološkim dimenzijama.
Ostvarili ste zapažene uloge i na filmu. Kakva je pozicija francuske, odnosno evropske kinematografije danas?
- Pre svega sebe doživljavam kao pozorišnog glumca koji povremeno radi na filmu. Kulturna politika u Francuskoj relativno dobro štiti domaći film, čime posredno štiti i evropski film. Sve to, naravno, u cilju odupiranja od nasrtaja američkog filma. Francuski film se dobro drži, čemu veoma doprinosi i pojava brojnih žena reditelja koje nesumnjivo unose nove uglove gledanja.
Učestvovali ste na BITEF-u 1978. Koliko se Beograd promenio? - Bio sam tada veoma angažovan i nisam imao vremena da do kraja osetim kako grad živi i diše. Danas mi Beograd deluje kao grad u kome se lepo druži, u kome ima sunca i u kome se, jednostavno, ne osećam kao stranac. Nedavno sam boravio u Moskvi i tamo sam zbilja bio stranac. T. Nježić
