Izvor: Glas javnosti, 22.Jun.2009, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovaj narod nije od juče
Istaknuti srpski slikar Sava Rakočević, koji godinama živi i stvara u Čikagu, ovih dana boravi u Beogradu. Rakočević već godinama unazad dolazi u svoj beogradski dom početkom proleća da bi se video sa svojim prijateljima i lečio nostalgiju šetnjom ulicama svoje mladosti, a 30. juna u galeriji SANU ima izložbu. O dijaspori i Kosovu, inače bolnoj temi za Rakočevića, koji je rođen u Peći, govori za Glas.
- Biće izložene slike iz mog poslednjeg ciklusa, koji je rađen jednim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jezikom, jednom pomišlju i oblikuje jedan određeni svet. Tu je iskazan moj slikarski stav koji progovara o opstajanju i životnoj egzistenciji. Biće izloženo četrdeset slika, rađenih u tehnici ulje na platnu. Voleo sam da moji radovi budu izloženi ovde u Beogradu ne zbog prestiža, već samo da ih pokažem svom narodu, svojim prijateljima.
Emigrantski grobovi
- U novoj knjizi, koja će izaći sledeće godine, potrudiću se da osvetlim do sada nepoznate detalje o našoj dijaspori a o kojoj ja mnogo znam, budući da toliko godina živim u Americi. To je ta priča o onoj generaciji Brozovih emigranata čiji grobovi danas izdužuju senke prema otadžbini. Oni su mogli da budu neprijatelji Broza i njegovog režima, kao što je i Broz bio njihov, ali su svi oni listom voleli svoju otadžbinu.
- Svakom pravom umetniku nije lako. Naročito ako je talentovan. A što više zna, pred sobom ima više pitanja i problema koje mora da reši. Na ovim prostorima i u ovoj državi situacija je mnogo teža nego u svetu. Bio sam veliki protivnik bivšeg Brozovog režima, ali nažalost, moram da priznam da su tada umetnici bili zaštićeniji nego danas, da su dobijali ateljee da rade, što je, zapravo, najvažnije za jednog umetnika. Imali su izvesne privilegije. Danas je mnogo teže i to ne samo za umetnike, nego i za ceo narod.
Kosovo je i danas bolna tema za vas?
- Kosovo ne posmatram mimo Srbije. Danas na Kosovu Srba gotovo da nema, ako izuzmemo Kosovsku Mitrovicu i nekoliko sela. Kad su proglasili nezavisnost Kosova, ekipa jedne američke televizije je došla kod mene kući da razgovaramo. Pričao bez ikakve rezerve, jer se ne plašim i nemam razloga da se plašim. Ja sam slobodan čovek i želim da imam slobodnu misao. Novinar mi je odgovorio da se sa mnom ne slaže. Pitao me je da li mislim da bi bilo moguće da na Kosovu rat bukne ponovo. Odgovorio sam da je to moguće i za 24 sata.
Kažete da srpski narod ne zaslužuje ovako lošu sudbinu.
- Narod je u jednom trenutku verovao u nešto bolje, verovao je promenama koje su, u stvari, podvala, jer nema nikakvih rezultata. Srpsko stablo je, međutim, ogromno i čvornovato. Jeste da su mu ogolele grane, a i stablo se pomalo sasušilo, ali pošto ova nacija živi dugo vekova i nije od juče, ti su koreni još sačuvani i iz tih će korena izaći neka nova energija, nova mladost i nova snaga. Što kaže naš narod: „Gde je teklo, tu će i kapati“, a buduće generacije će biti hrabrije, zdravije i imaće više znanja o sebi, o svojoj istoriji, moći će da se ugledaju na takve primere, da ih slede i da izvuku sebe iz ovdašnje krize.
Podelili ste, kako rekoste, svoj život na Beograd i Čikago. Šta vam nedostaje?
- Zemlja se sa sobom nosi! Kada me prijatelji i poznanici sretnu i pitaju kojim povodom sam u Beogradu, ja kažem da sam došao da popijem kafu u omiljenoj kafani. Ima ulica kojima sam šetao za vreme studiranja. Ulice Beograda sve manje liče na srpske ulice. Sudeći po natpisima radnji i reklamama, ovo bi mogao da bude bilo koji grad u Americi. Da sam, na primer, nastavnik srpskog jezika iz Bora koji je došao u Beograd da kupi avionsku kartu, ne bih znao gde da nađem turističku agenciju jer svuda piše travel agency. Blizu mog ateljea je nekad bio riblji restoran koji se zvao „Šumadija“, a danas se zove „Old Tonjn“, „Grčku kraljicu“, čuveni restoran u Knez Mihailovoj, nazvali su „Speek izzy“, decenijama čuveni restoran „Dušanov grad“ danas se naziva „Mulen ruž“. Donedavno je kod nas bio poznat roštilj, danas se zove grill. Nema „brze hrane“, svuda piše“Fast food“. Neka natpisi i budu na latinici, ali barem neka su na srpskom! Svaka država ima svoj državni jezik, a nisam siguran da ga ima i ova država. Možda će neki budući upravljači znati šta je red.
Evo, jos jednog kontroverznog Brozo-nostalgicara... "Nije valjao Tito, al nam je ipak kod njega bilo bolje"
A sto se "sasusenog stabla i ogolelih grana, a ipak sacuvanih korena tice", jadni su ti koreni kada danas pogledamo sta je iz tih korena izniklo, a sve u u obliku drustvene dekadencije, krimilanala, a da ne pricamo o "umetnickim dostignucima" TV Pinka na kojima se hrane i vaspitavaju buduce generacije Srpske elite, politicara i lidera.
Savi Rakocevicu je potreba jaka doza realnosti da bi se probudio!
Sve ovo svima nama smeta u dijaspori .Srbija kao da se prodala za saku dolara.Engleska , Amerika , Nemacka i Francuska nikada ne bi davali imena kao sto to rade kod nas.Koliko smo povod;jivi i bez karaktera dokaz je na svakom cosku.Sto je najgore nije to ni engleski nego neki kvazi engleski.Zasto toliko ulizivanja Englezima koji nas stoljecima unistavaju?Mazohizam?!?!!!To mi je smetalo puno vise to nije grad moga detinjstva , jedino mogu zamisljam putanje kojima sam hodala kao dete , kao ucenica osnovne i srednje skole.Pve ljubavi i sastanci kod poslasticarnice Snezana cije ime i moja kcerka nosi danas .Srbija vise nije Srbija , Beograd nije Beograd i zadnji put sam bila 2007 godine ali zelja vise ne postoji , nostalgija je ono sto je nekada bilo .Ovo sada je kopija nekih dalekih gradova.Tacno je i to da je kulturan zivot bio na visljem nivou i da klasa postojala ne klasa bogatih i siromasnih nego klasa uctivosti i lepog ponasanja .Sve je nekako jadno i stto kazu Englezi chep, jeftino i jadno.Recnik na ulici je posebna stvar.Srbija i njena kultura nestaje sigurno i polako.Najvece razocarenje je bilo 2000 te oici na Skadarliju gde je uvek ila tiha i starogradska muzika .Pored palacinkare smo sedeli povece drustvo dok je je iz sledeceg diskoa trestala nesnosna muzika.Cak je Beograd izgubio i to malo kulture.Doduse gledajuci i slusajuci nase poiticare ni malo me ne cudi sta se sa drzavom dogadja.Veliki novac stize iz dijaspore ali sve vise naroda gubi volju da ide u nesto sto lici na sve osim na Srbiju.Cak su i nItalijani pametniji drze do sebe i svoga.Amerikance ne podnose i prosle godine su nasi mladici i dve devojke dobili batine posto su pricali engleski.Kod nas je sasvim obrnuto .Nije ni cudo da drzava propada a sa njom prvo nestaje kultura.
