Izvor: Politika, 11.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoren Magritov muzej
Umesto prozora, na zgradi se ponegde nalaze ekrani na kojima posetioci mogu da vide nebo prošarano belim oblacima, kao što ih je slikao slavni umetnik
Specijalno za „Politiku”
Brisel – Slikar, vajar, fotograf i sineasta, Rene Magrit (1898-1967), jedan od najznačajnijih slikara 20. veka i jedna od najvažnijih ličnosti nadrealističkog pokreta,dobio je svoj muzej u Briselu. Muzej je u potpunosti posvećen Magritu, a 2. juna ga je svečano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inaugurisao belgijski kralj Alber Drugi.
Magritov muzej nalazi se u samom centru Brisela, nedaleko od Gran plasa, jednog od najlepših evropskih trgova. Na tri nivoa koji obuhvataju prostor od 2500 kvadratnih metara, predstavljeno je oko 250 ostvarenja među kojima su i remek-dela „Carstvo svetlosti”, „Đokonda” i „Povratak”, koja su vlasništvo Kraljevskih muzeja likovnih umetnosti u Briselu i vlasnika privatnih zbirki.
Ova jedinstvena kolekcija predstavljena je hronološkim redom u tri perioda: 1898-1929, gde su izložena dela iz konstruktivističkog perioda iz kojeg proističu Magritova prva nadrealistička dela, crteži i fotografije. Drugi period, 1930-1950, jeste vremeposle Magritovog povratka iz Pariza u Brisel i vreme Drugog svetskog rata. Poslednji period 1951-1967.je dobakada se Magrit potpuno posvećuje istraživanju nekih tipičnih ideja i eksperimentisanja sa svetlom i tamom. Poseta muzeja se završava uz projekciju dugometražnog filma o Magritovom životu,u kojem se mogu videti i isečci koje je sam slikar snimao i voleo da gleda sa svojim prijateljima. Interesantna je ideja da se na nekim mestima u muzeju umesto prozora nalaze ekrani na kojima posetioci mogu da vide nebo prošarano belim oblacima, kao što ih je slikao Magrit, između ostalog i na čuvenoj slici pod nazivom „Povratak”.
Rene Magrit se rodio u Belgiji 1898. Počeo je da slika još u ranoj mladosti. Studirao je na Slikarskoj akademiji u Briselu do 1918. godine. Svoju prvu nadrealističnu sliku, „Izgubljeni džokej” naslikao je 1926, a prvu izložbu je održao godinu dana kasnije. Razočaran njenim neuspehom, preselio se u Pariz gde se upoznao s vodećim imenima nadrealizma: Andre Bretonom, Pol Elijarom i LujemAragonom. Ovaj pariski period je veoma bitan za Magritovo stvaralaštvo. Međutim, on živi na periferiji Pariza sa svojom suprugom Žoržet,potpuno izolovan od boemskog života, karakterističnog za umetnike tog vremena. Ova činjenica dovodi i do nesporazuma između Magrita i njegovih prijatelja koji su smatrali da njegov stil života nije u saglasnosti sa njegovim umetničkim idejama. Magrit se vraća u Belgiju, ali ne prekida vezu sa Parizom. Život je proveo na relaciji između ostrva Sen Luju srcu Pariza i Brisela, u društvu prijatelja i žene koja mu je bila i glavni model i izvor inspiracije.
Magrit je u potpunosti shvatio i projektovao kroz svoja dela vrlo ozbiljne probleme kao što su: položaj žene u društvu („Sećanje”,gde je predstavljena bista ženske glave sa crvenom mrljom na slepoočnici); ratni sukobi u kojima samo oružje ostaje u životu („Preživeli”,sa okrvavljenom puškom naslonjenom o zid)i ekologija, predstavljena na zaista neobičan način – ptice izrastaju iz biljaka, planine se pretvaraju u ptice, a džinovska jabuka ostaje zarobljena u tesnoj prostoriji.
Magritove slike su i danas zagonetne, a njegov čudesni svet mašte omogućuje nam da se suočimo sapravom egzistencijom. Rene Magrit dovodi u pitanje Platonovo shvatanje umetnosti po kojem su umetnička dela samo odsjaj ideje,kao i Aristotelovu teoriju prema kojoj je umetnost prezentacija onoga što već postoji. To činipoznatom realističkom slikom lule ispod koje stoji natpis: „Ovo nije lula”. Jasno je da naslikana lula nije lula. „Možda zvuči suviše pojednostavljeno, ali to je pravi šok za ljude koji ne razmišljaju” –izjavio je Magrit za tu sliku. Ovu ideju nastavlja i na drugim platnima (ispod slike konja piše „vrata”, ispod sata „vetar”...) – Magrit je želeo da dovede u pitanje ne samo naše shvatanje stvarnosti, nego i samu stvarnost. Najbolji primer kako Magrit u tome uspeva je slika „Carstvo svetlosti” iz 1954. godine, na kojoj dovodi do krajnosti odnos dana i noći, odnosno svetlosti i tame. Na vrhu slike se nalazi nebo s belim oblacima, a na donjem delu je kuća i drvo u mraku, aispred njih je ulična svetiljka čiji se odraz vidi u vodi.
Magritov neponovljivi stil i originalnost ideja čine ga jednim od deset najpoznatijih slikara sveta! Svoja dela je opisivao rečima: „Ona su vidljivi prizori koji ništa ne skrivaju; ona izazivaju misteriju i, kada ih neko posmatra, pomisli: ’Šta ovo znači?’Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona se ne može spoznati.”
Mina Aksentijević
[objavljeno: 11/06/2009]
.jpg)
