Izvor: Politika, 30.Jul.2011, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otrovni plodovi blogosfere
Brejvik je je preuzeo stvar u svoje ruke, zamišljajući da je templar. Vera da delovanje malobrojnih i odabranih upravlja svetom, navela ga je na ideju da je moguće da pokoljem dece opomene svoj narod i ceo svet
Srećom, svet nije mnogo komentarisao prosrpske izjave čudovišta sa norveškog ostrva Utoje. Uostalom, taj njegov manifest citira i Orvela, Čerčila, Tomasa Džefersona, pa čak, neobično za belog rasistu, i Gandija. Kao i svi politički fanatici, on je u svojoj glavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napravio strahotnu mešavinu najrazličitijih ideja, činjenica i političkih stavova. Kao i druge manijakalne ubice, on je čuo smrtonosnu poruku odande odakle drugima to ne bi palo na pamet. I Čarls Menson je govorio kako je svoju ubilačku nameru dobio iz pesme Bitlsa „Helter Skelter“.
To ne lišava odgovornosti tvorce materijala koje je čitao. Jedan od njegovih glavnih izvora jeste antimuslimanski i antiuseljenički blog „Kapije Beča“ (naslovom se aludira na odbranu Beča od Turaka), gde je Brejvik verovatno našao i činjenice o Srbima. Autor tog bloga, takođe Norvežanin pod pseudonimom Fjordman, ogradio se od zlodela svog vernog čitaoca. Omiljeni Brejvikov sajt je bio slično nastrojen Džihad Voč. Brejvik je verovatno ono što je i norveška policija nazvala „vuk samotnjak“, ali ni to nije za utehu. Sigurno je usamljenik bio i propali bečki slikar koga je izdržavala mama, a koji je živeo u svetu fantazija zasnovan na Vagnerovoj muzici, na primer, „Prstenu Nibelunga“ (Brejvik je ubijao uz muziku iz „Gospodara prstenova“), petparačkoj rasističkoj literaturi i štampi. A carstvujušča Vijena je za Hitlerove mladosti još uvek bila ogledno mesto multikulturalizma i tolerancije, uprkos antisemitskom gradonačelniku i rastućoj senci grozota koje su se spremale. Veliki rat a potom i kriza dali su šansu tom bečkom marginalcu. Po svim prognozama, kao i po izbornim rezultatima, ksenofobija raste čak i u najtrpeljivijim zemljama severozapadne Evrope. Možda će postradanje norveške dece osvestiti njihove starije. Ali, to neće biti tema ovog teksta.
Ono što mene muči jeste kakofonija u blogosferi, ta nerazumljiva buka u internet-svetu koji nas ne samo okružuje, već i usisava. Stižu generacije koje Internet razumevaju kao krajnju istinu sa velikim „I“, odakle očas posla izgugluju jednostavna objašnjenja za svako veliko pitanje. Tegobno učenje i traganje za istinom zamenjeno je prividnom prečicom koja se sastoji iz nekoliko otkucaja na tastaturi. I najveći naučnici današnjice koriste sajtove. Sve veći broj izdavačkih kuća i naučnih publikacija kao i ozbiljnih novina i časopisa je na mreži. Internet-svet je istovremeno divan i strašan. Nema tog saznanja koje se ne može tamo naći. Ali, prava saznanja su u toj neprohodnoj „džungli“ zatrpana svakojakim korovom, otrovnim biljem i otpadom. Svaki berač pečuraka stalno razmišlja o tome da ga ne prevari kakav otrovni plod, koji oponaša jestivu gljivu.
Strahujem da većina ljudi sa manje opreza ubire plodove Interneta. Svi su svesni nekih drugih opasnosti na njemu. Polako se razvio oprez prema pedofilima, prevarantima, kradljivcima kreditnih karata i identiteta. Nažalost, mnogo je manje svesti o opasnostima koje dolaze od kradljivaca duša i trovača misli. Oni se prerušavaju i prave svoje paranaučne blogove i sajtove, koji spolja mogu da izgledaju učeno, ubedljivo i logično. Nužno je na svim nivoima obrazovanja razvijati kritičku svest, učiti pre svega mlade ljude da razaznaju mentalni otrov od umnog melema. Jedan od načina je stvaranje autorizovanih sajtova, internet-enciklopedija, koje bi bile poput Vikipedije, samo što bi se znao autor i kakve su mu reference. Ali to je teško, dugotrajno i skupo.
U međuvremenu, treba koristiti zdrav razum. Na primer, čim neko ponudi isuviše jednostavan odgovor na velika svetska pitanja, verovatno nije u pravu. I Brejvik pripada ljudima koji veruju da su uzroci svetskih problema jednostavni (na primer, muslimani), a da te probleme proizvode, rešavaju ili manipulišu njima neke malobrojne tajne grupe (Bilderberška grupa, Trilateralna komisija, masoni, templari). Brejvik je hteo da se uključi u rad tih tajnih centara moći, a onda je preuzeo stvar u svoje ruke, zamišljajući da je templar, srednjovekovni ratnik za veru. Vera da delovanje malobrojnih i odabranih upravlja svetom, navela ga je na ideju da je moguće da pokoljem dece opomene svoj narod i ceo svet. Ljudi koji veruju u jednostavni crno-beli svet, veruju u brza i drastična rešenja. Demokratija, pak, podrazumeva ponekad presporo pregovaranje, kompromise, možda nadasve postupnost i postepenost. Često i haos. Mnogi misle da je svetski nered samo privid, a demokratija maska koja prikriva tajnu vlast nekolicine moćnika. Ako i vi u to verujete, izvršite sledeći eksperiment: pokušajte da uspostavite potpunu kontrolu nad samo nekoliko ljudi u svojoj okolini (porodicom, prijateljima). A onda pokušajte da stvorite zaverenički plan sa samo nekoliko ljudi, i probajte da ga sprovodite ceo život, a onda ostavite deci u amanet. Na kraju zamislite milijardu puta veći poduhvat. Dakle, kontrola celog sveta je nemoguća, a krajnja posledica vere u tu kontrolu jeste i Brejvikovo zlodelo.
Predrag Marković
objavljeno: 31.07.2011.
