Izvor: Politika, 22.Apr.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkupom do kolekcije
Austrija godišnje izdvaja preko pola miliona evra za kupovinu dela mladih savremenih umetnika. Do danas sakupljeno oko 30.000 radova, čuvanih u odeljku galerije „Belvedere”
Ono što je za austrijske mlade umetnike realnost za naše je samo san. Ta realnost, otkriva nam Karin Cimer iz ministarstva kulture Austrije, ovakva je: svake godine iz republičkog budžeta ove zemlje izdvaja se preko pola miliona evra (600.000) zarad otkupa oko stotinu radova mladih, još uvek neafirmisanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnika, što će reći da jedan umetnik za svoje delo dobije u proseku između pet hiljada i deset hiljada evra. Uz to, nagrađen je sa još najmanje dve stvari. Čašću da se njegov rad nađe u nacionalnoj zbirci savremene umetnosti „Artothek des Bundes”, koja se formira još od 1945, i prilikom da svoju umetnost prikaže širom sveta, na putujućim izložbama i postavkama u ambasadama Austrije, koje organizuje ministarstvo kulture. Podrška kakva se samo poželeti može. Poređenja radi, kada je Srbija u pitanju, toliko se ne odvaja ni za celokupnu godišnju umetničku produkciju a kamoli za otkup, kojeg više i nema.
Izložba „Žudnja za stvarnim”, otvorena u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića do 20. maja, čiji je kustos upravo Karin Cimer, predstavila je Beogradu mali deo pomenute nacionalne zbirke, koja se danas sastoji od skoro 30.000 radova.
– Ideja da ulažemo u rad mladih stvaralaca pokazala se kao veoma dobra. Iako je to u neku ruku rizik, jer niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da li će neki umetnik trajati u istom ili boljem kvalitetu decenijama ili mu to neće poći za rukom. Iskustvo je pokazalo da smo uglavnom imali dobru procenu, da kolekciju dopunjavamo odličnim delima. Za nas je to prilika da svetu pokažemo našu savremenu umetnost a za umetnike, koji su premladi da im se dela nađu u muzeju, mogućnost da ih svet vidi, pri čemu ne bi trebalo zanemariti ni finansijski momenat– priča Cimerova, okružena umetnicima-autorima u danima pred otvaranje beogradske postavke.
Iskoristili smo priliku da ih pitamo koliko im ova podrška njihove države znači. Mihael Hefner, koji se u svom radu bavi preispitivanjem odnosa unutrašnje-spoljašnje, novac koji je svojevremeno dobio posredstvom otkupa odmah je uložio u novi projekat:
– Pošto većina mojih radova nastaje na putovanjima uspeo sam da se organizujem i odem u Kinu i pustinju Gobi. Naravno, nije reč samo o novcu. Država ovako pokazuje da je zainteresovana za ono što radim, da neko ipak vrednuje moje stvaralaštvo, a to mi mnogo znači.
Ulrike Kenigshofer, Ana Miterer i Bele Marks, od kojih se prve dve bave insceniranom realnošću a poslednja baštini diskurs sličan Hefneru, uglas su odgovorile:
– Da biste od umetnosti živeli morate da prodajete mnogo više dela nego što država može da od vas otkupi. Uz to, ne očekujemo od države da kupuje naše radove. Tako da novac nama nije presudan. Više nam znači prilika da ono što radimo prikažemo i da budemo deo velikekolekcije.
Neki od ovih mladih ljudi, čije stvaralaštvo pre nego što biva otkupljeno vrednuje specijalno formirana stručna komisija, na koju političko-administrativni establišment nema nikakvog uticaja, jednog dana možda će postati cenjeni i znameniti. Kao što su pre njih to postali Arnul Frajna ili Marija Lastnik, poznata austrijska slikarka, koja danas ima preko devedeset godina a čiji je talenat prepoznat i dela otkupljenanekoliko decenija unazad.
Od kada je ustanovljena pa do danas, tradicija otkupa nikada nije prekidana. Čak ni u vreme velike finansijske krize, koja od 2008. trese svet i Evropu. Proces je, kako nam je rečeno, toliko važan za Austriju da se ni zbog čega ne dovodi u pitanje pa se aktuelna ministarka prosvete, umetnosti kulture Klaudija Šmid izborila da se sredstva ne umanjuju. Pitali smo, na kraju, Cimerovu, koja je petnaest godina u priči otkupa, kako je rešeno pitanje čuvanja toliko velikog broja umetničkih dela različitih medija i formata. I to je, naravno, deo dobro smišljenog plana.
– Prema ugovoru sa galerijom „Belvedere” u Beču adaptirana je takozvana „Kuća 21. veka”, lepa zgrada iz pedesetih godina prošlog veka, gde se nalazi depo od hiljadu kvadratnih metara. Tu su potpuno bezbedna.
M. Dimitrijević
objavljeno: 23.04.2012.
