Izvor: B92, 17.Okt.2015, 18:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen-ploča Branku Markoviću
Spomen-ploča Branku Markoviću (1917-1993) otkrivena je danas u Ulici Kraljevića Marka 12/I, na zgradi u kojoj je istaknuti baletski umetnik i koreograf živeo više od 30 godina.
Okupljenim Markovićevim prijateljima i saradnicima obratila se predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) Jelena Kajgo i predsednica Komisije za spomen obeležja UBUS-a Dubravka Maletić, koja je Markovića nazvala "našim junakom".
O saradnji sa priznatim koreografom i dometima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njegovog rada vrlo emotivno je govorio Milan Bosiljčić Beli, dok se Markovićev sin, Vojin, zahvalio UBUS-u na ovoj akciji, kao i akademskom vajaru Risti Mihiću, koji je izradio spomen-ploču. Kajgo je pročitala tekst kritičarke i istoričarke baleta Milice Zajcev u kome ona ističe da je Marković bio igrač izrazito karakternih osobina, da se odlikovao prefinjenom i gordom elegancijom, otmenošću u stavu i pokretima i upečatljivim glumačkim izrazom.
Zajcev podseća da je Markovićevo remek delo bila uloga Tibalda u "Romeu i Juliji", za koju je 1950. dobio najvišu republičku nagradu - Sedmojulsku nagradu. "Mnogo istaknutih inostranih i naših umetnika interpretiralo je Tibaldovu smrt na beogradskoj baletskoj pozornici, ali ona uništavajuća snaga, koja je proizilazila iz svakog oštrog i grčevitog pokreta Branka Markovića kao robusnog, umirućeg veronskog plemića, nikad nije prevaziđena. Po dramskom intenzitetu i umetničkoj sadržajnosti njegov Tibald je zauvek jedan od istinskih vrhunaca u našoj baletskoj umetnosti", ocenila je Zajcev.
Ona je skrenula pažnju i da se Marković uspešno bavio pionirskim poslom - stvaranjem jugoslovenskog umetničkog folklora. "Istančan osećaj za lepotu naših narodnih melodija i ritmova, ali i upornost i nesumnjivi talenat, učinili su ga jednim od najpoznatijih koreografa jugoslovenske folklorne scene", naglasila je Zajcev.
Pred kraj života počeo je da radi na novoj folklornoj sviti koja počinje pesmom "Kad umrem, kad zaginem, pesmu da mi pevate, oro da mi igrate...". "Bilo je to neslućeno zaveštanje Branka Markovića, otmenog junaka karakternog baleta i smelog koreografa, istraživača našeg igračkog folklora, čija se ostvarenja čuvaju od zaborava, jer mladi folklorci nastavljaju da idu njegovim umetničkim putem", zaključila je Zajcev.
Spomen ploča baletanu i koreografu Branku Markoviću
Izvor: Studio B, 17.Okt.2015
Spomen ploča istaknutom baletskom umetniku i koreografu Branku Markoviću otkrivena je u Ulici Kraljevića Marka. ..Ploča, rad akademskog vajara Riste Mihića, postavljena je u čast umetniku koji se pored baleta bavio i oblikovanjem jugoslovenskog umetničkog folklora.
