Izvor: Politika, 18.Nov.2013, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otišla je po svemu netipična Doris Lesing

Novinske naslove obeležila je izjavama o tome kako tragedija od 11. septembra 2001. godine nije tako strašna u poređenju sa decenijama nasilja Irske republikanske armije

Jedna od najznačajnijih britanskih književnica druge polovine 20. veka i dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine Doris Lesing preminula je u 94 godini u svojoj kući u Londonu. Autorka brojnih romana, pripovedaka, eseja, pesama, pišući o ljudskoj prirodi od kolonijalne Afrike do modernog Londona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << književno stvaralaštvo smatrala je kao strategiju preispitivanja stereotipa i tabua, socijalne nepravde, rasizma i komunizma, marksističke ideologije, rata i političkog angažmana, nasilja u porodici i seksa, odnosa muškaraca i žena, psihoanalize i duhovnog sloma. Još od detinjstva po svemu netipična, Doris Lesing u potrazi za onim što je smatrala slobodnim životom napustila je svoje dvoje male dece, iako je jednom priznala da je bila potpuno svesna toga da čini neoprostivo.

Iako su je smatrali feministkinjom, u javnim obraćanjima demantovala je takve kvalifikacije. Govoreći u 92. ulici na Menhetnu 1970. godine, u vreme Vijetnamskog rata, rekla je publici: „Imam osećaj da rat polova nije trenutno najvažniji rat koji je u toku, niti da je najvažniji u našim životima.” Godine 1994. ništa manje kritički oštro primetila je: „Stvari su se promenile samo za bele žene srednje klase, ali sve je ostalo isto izvan ove društvene grupacije.”

U svojoj autobiografiji, sasvim suprotno feminističkim stavovima, napisala je povodom seksualnog uznemiravanja da današnje žene vrište i padaju u nesvest pri samom pogledu na muški polni organ, „koji im nije predstavljen”, da se osećaju poniženo kada ih neko poželi i da podnose krivične tužbe kada im muškarac udeli kompliment. A kada su joj okupljeni novinari pred kućom saopštili da je dobila Nobelovu nagradu, izjavila je neočekivano: „O, Hriste! Uopšte mi nije stalo!” Novinske naslove obeležila je izjavama o tome kako tragedija od 11. septembra 2001. godine nije tako strašna u poređenju sa decenijama nasilja Irske republikanske armije.

Najvažnijim romanom Doris Lesing kritičari smatraju „Zlatnu beležnicu”, koji joj je inače i doneo svetsku slavu. Objavljen je 1962. godine i u to vreme predstavljao je iskreno i hrabro poniranje u unutrašnji život žena koje su neopterećene brakom slobodne da podižu decu, prave seksualne izbore da rade. „Zlatna beležnica” otvoreno je progovorila o menstruaciji, orgazmu, kao i o mehanizmima emotivnog sloma. Urednik u „Harper kolinsu” Nikolas Pirson rekao je da je „Zlatna beležnica” priručnik za čitavu jednu generaciju. Doris Lesing smatrala je ovo svoje obimno delo trijumfom strukture, koje prikazuje i haotični period pošto je Sovjetski Savez objavio staljinističke zločine.

Osnov romana čini deo nazvan „Slobodne žene”, a strukturu čitavog dela čini ukupno pet celina, raspoređenih u četiri beležnice: crnu, crvenu, žutu i plavu. Ispisuje ih glavna junakinja „Slobodnih žena” Ana Vulf. Na stranicama beležnica, kako je napisala Doris Lesing, vode se rasprave, izriču teorije i dogme, lepe etikete i analizira se. Jedan od junaka, usred političke diskusije, izgovara: „Razlika između crvenog u Evropi i crvenog u Americi u tome je što su u Evropi to komunisti, a u Americi je reč o čoveku koji nikada nije uzeo partijsku knjižicu iz opreza ili kukavičluka.” Serija romana Doris Lesing „Deca nasilja”, koja prati život Marte Kvest, prikazuje oduševljenje junakinje marksističkom ideologijom, a zatim i udaljavanje od nje.

Kod nas zrenjaninska „Agora” objavljuje izabrana dela Doris Lesing, i u ovoj izdavačkoj kući čitamo prvi njen roman „Trava peva”, društvenu kritiku smeštenu u Južnu Afriku pod vlašću belaca, zatim „Martu Kvest”, još jednu priču o afričkom kolonijalnom životu, romane o različitosti i usamljenosti „Peto dete” i „Ben u svetu”. Tu su i „Leto pre sumraka”, antiutopija „Memoari preživele”, „Alfred i Emili”, roman o Prvom svetskom ratu, kao i delo posvećeno svim mačkama u životu Doris Lesing „A posebno, mačke”.

Doris Lesing rođena je 22. oktobra 1919. godine, kao Doris Mej Tajler, u Persiji, današnjem Iranu. Sa porodicom odselila se u Južnu Rodeziju (današnji Zimbabve), gde je provela detinjstvo. Dva braka, troje dece i dva razvoda obeležili su njen porodični život, a kada se pridružila Komunističkoj partiji, udala se za nemačkog političkog aktivistu Gotfrida Lesinga. Posle drugog razvoda nastanila se u Londonu 1949. godine, i radila nekoliko godina kao sekretarica da bi se posle uspeha romana „Trava peva” profesionalno posvetila pisanju.

Marina Vulićević

objavljeno: 19.11.2013.

Nastavak na Politika...