Izvor: Politika, 12.Nov.2015, 09:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osveštana greška ili turcizam

Pod terminom turcizam u srpskom jeziku ne podrazumevaju se samo reči pozajmljene iz turskog jezika, već i reči iz drugih jezika

U po­sled­nje vre­me u štam­pi se če­sto po­ja­vlju­ju tek­sto­vi ko­ji go­vo­re o tur­ci­zmi­ma u srp­skom je­zi­ku. U ve­zi sa tim, zna­čaj­ni su ko­men­ta­ri po­je­di­nih či­ta­la­ca ko­ji kri­ti­ku­ju sam na­ziv tur­ci­zam kod od­re­đe­nih raz­ma­tra­nih re­či, na­vo­de­ći, na pri­mer, da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u pi­ta­nju ipak ara­bi­zam (reč po­re­klom iz arap­skog je­zi­ka) ili pak far­si­zam (reč po­re­klom iz per­sij­skog je­zi­ka). Ovim se po­no­vo otva­ra jed­no sta­ro, i mo­že se re­ći, uvek ak­tu­el­no pi­ta­nje u ve­zi sa sa­mim ter­mi­nom tur­ci­zam.

I po­red upo­tre­be dru­gih ter­mi­na, kao što su tur­ske i dru­ge is­to­čan­ske re­či, osma­ni­zmi, ori­jen­ta­li­zmi, ri­je­či ori­jen­tal­nog po­ri­je­kla, ori­jen­tal­ne po­su­đe­ni­ce, is­toč­njač­ki ele­men­ti itd., ter­min tur­ci­zam se naj­če­šće ko­ri­sti u na­uč­noj i po­pu­lar­noj li­te­ra­tu­ri, bez ob­zi­ra na iz­ve­sne ter­mi­no­lo­ške neo­d­re­đe­no­sti. Go­to­vo sva­ki autor na po­čet­ku svo­ga ra­da obra­zla­že upo­tre­bu i zna­če­nje ter­mi­na tur­ci­zam. A za­što je to ta­ko?

Pod ter­mi­nom tur­ci­zam u srp­skom je­zi­ku ne pod­ra­zu­me­va­ju se sa­mo re­či po­zajm­lje­ne iz tur­skog je­zi­ka, već i re­či iz dru­gih je­zi­ka (arap­skog, per­sij­skog je­zi­ka, grč­kog i dr.), ko­je su po­sred­stvom tur­sko-osman­skog je­zi­ka pri­mlje­ne u srp­ski je­zik.

Uz ter­min tur­ci­zam naj­če­šće se u li­te­ra­tu­ri ko­ri­sti i ter­min ori­jen­ta­li­zam, ko­ji ni­je po­sve ade­kva­tan, jer ni­su sve re­či ko­je su do­šle po­sred­stvom tur­skog je­zi­ka ori­jen­tal­nog po­re­kla. Na pri­mer, iz­ve­stan je broj gre­ci­za­ma ko­ji su po­sred­stvom tur­skog je­zi­ka ušli u srp­ski je­zik, kao npr. avli­ja, di­mi­je, đu­gum/đu­gun, đu­ni­ja, kre­vet, ma­zgal/ma­zga­la, sun­đer, ću­pri­ja i sl. Ve­ći­na ovih re­či ušla je u srp­ski je­zik pre­ko tur­skog je­zi­ka, i za­to su one za nas tur­ci­zmi, a is­pi­ti­va­nje nji­ho­ve eti­mo­lo­gi­je u tur­sko­me je­zi­ku, do­bro je da osta­vi­mo tur­skim eti­mo­lo­zi­ma.

Po­sta­vlja se za­tim pi­ta­nje da li je uput­no ko­ri­sti­ti na­ziv tur­ci­zam za naj­broj­ni­je po­zajm­lje­ni­ce, tj. one ko­je su usva­ja­ne u vre­me Osman­skog car­stva. Tur­ski je­zik to­ga pe­ri­o­da, či­ja je fa­za tra­ja­la od kra­ja 13. do po­čet­ka 20. ve­ka na­zi­va se osman­lij­ski ili osman­ski je­zik (tur. Osman­lı­ca) i pred­sta­vlja idi­om u ko­me su se iz­me­ša­la tri je­zi­ka: tur­ski, arap­ski i per­sij­ski, te su po­zajm­lje­ni­ce iz arap­skog i per­sij­skog je­zi­ka sa­mim tim bi­le va­žan deo lek­sič­kog fon­da. Po­sma­tra­no iz isto­rij­skog ugla, pro­ces po­zajm­lji­va­nja re­či za­vr­šen je s kra­jem osman­ske vla­da­vi­ne na na­šim pro­sto­ri­ma. Za taj sloj lek­si­ke mo­gao bi se pri­me­ni­ti i ter­min osma­ni­zam.

Me­đu­tim, i po­sle osman­ske epo­he za­be­le­že­na su, do­du­še, u da­le­ko ma­njim raz­me­ra­ma, po­zajm­lji­va­nja lek­se­ma iz tur­skog, arap­skog i per­sij­skog je­zi­ka. Gle­da­no iz da­na­šnje, sin­hro­nij­ske per­spek­ti­ve, ja­vlja se no­vo pi­ta­nje: ka­ko tre­ba ime­no­va­ti ta­kve po­zajm­lje­ni­ce. U sva­kom slu­ča­ju ter­min osma­ni­zam ne mo­že bi­ti ade­kva­tan. Ta­kvi tur­ci­zmi bi da­nas, me­to­do­lo­ški gle­da­no, bi­le sa­mo one re­či ko­je su do­šle di­rekt­no iz sa­vre­me­nog tur­skog je­zi­ka, dok bi one iz per­sij­skog i arap­skog mo­gle bi­ti na­zva­ne far­si­zmi­ma, od­no­sno ara­bi­zmi­ma, ma­da su i pu­te­vi nji­ho­vog ula­ska u srp­ski je­zik raz­li­či­ti i če­sto ne­u­tvr­di­vi.

Ta­ko se ostva­ri­la prog­no­za pro­fe­so­ra Fe­hi­ma Baj­rak­ta­re­vi­ća sta­ra vi­še od po­la ve­ka da će ter­min tur­ci­zam po­sta­ti tzv. osve­šta­na gre­ška.

Dr Ma­ri­ja Đin­đić

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU

Nastavak na Politika...