Izvor: Politika, 10.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osvajanje slobode
Predstava „Pista za Šeherezadu” biće premijerno izvedena u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu
Premijera predstave„Pista za Šeherezadu”, po tekstu Marije Stojanović i u režiji Dare de Luke, biće izvedena večeras u 20 časova u netipičnom scenskom prostoru, u gornjem foajeu Muzeja afričke umetnosti u Beogradu čiji stakleni krov daje širinu pogleda, ali i dalje sprečava da tu širinu osvojite. Komad „Pista za Šeherezadu” je inspirisan romanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fatime Mernisi „Snovi o zabranjenom voću”. Scenograf je Igor Vasiljev, kostimograf Dragica Laušević, muziku je potpisao Goran Orge Nikolić, producent je Goran Jevtić. Interesantno je da u komadu ima sedam likova, a u predstavi igraju četiri glumice. Devojčicu Fatimu igra Katarina Marković, a po dve uloge tumače Irena Mičijević-Rodić, Anđelika Simić i Vladislava Đorđević.
– Do predstave „Pista za Šeherezadu” je došlo zahvaljujući glumcu Goranu Jevtiću. On je pročitao knjigu Fatime Mernisi „Snovi o zabranjenom voću” i preporučio mi je. Tako je sve krenulo. Pozvala sam Mariju Stojanović da dramatizuje roman.Fatima Mernisi je napisala autobiografski roman o svom odrastanju u haremu u Fesu, pedesetih godina prošlog veka. Harem u kome ona raste, naravno, nije onaj imperijalni harem na koji ljudi sa Zapada odmah pomisle, to je porodični harem, sličan našem patrijarhalnom načinu stanovanja. Nekoliko sinova sa majkom i svojim porodicama stanuju u istom prostoru. Pri tom, u to vreme u Maroku ženama nije dozvoljen izlazak na ulicu bez dozvole, koja se veoma retko dobija. One maštaju o posmatranju jutra napolju, mimo haremskih zidova, jer nebo vide samo kao pravougaonik iznad ograđenog dvorišta harema, kaže Darade Luka.
Nisam ni htela ni mogla, dodaje rediteljka, da se bavim arapskim svetom, jer tu kulturu poznajem površno i ne bih se usudila da komentarišem feredžu. Mi ionako, nažalost, komuniciramo sa tim pojavama samo kroz mrežu predrasuda. Urazgovorima sa Marijom Stojanović odlučili smo da se nećemo baviti tuđim, već sopstvenim ropstvom. Mi, zaista, stalno ulazimo u ambivalenciju, blokirani smo, depresivni i ravnodušni. Živimo u ropstvu, to je sigurno i stalno smo u tranziciji, što je, izgleda, samo promena jednog oblika ropstva u drugi. Da bi se osvojilo malo slobode, potreban je preobražaj. Nedostaje nam delovanje, pravo delovanje, a ne tržišno.
B. Trebješanin
[objavljeno: 11/11/2008]
