Izvor: Politika, 16.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavke zbog Ministarstva
Članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja podneli ostavku jer, kako tvrde, Ministarstvo kulture opstruira njegovu rekonstrukciju
Članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu: prof. dr Marica Šuput, predsednik, inž. arh. Dragomir Acović, Tatjana Bošnjak, muzejski savetnik, prof. dr Aleksandar Palavestra i dr Mila Popović-Živančević juče su Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture Republike Srbije i Visokom odboru za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podneli neopozivu ostavku jer: „Niti možemo, niti smemo, niti želimo da budemo saučesnici u uništavanju Narodnog muzeja i najvećeg kulturnog blaga naše zemlje.”
U tekstu ostavke se, između ostalog, podseća da je „kao što je javnosti poznato, stalna postavka Narodnog muzeja već godinama zatvorena pošto su uslovi u Muzeju izuzetno loši za čuvanje i izlaganje najvećeg kulturnog blaga ove zemlje. Zbog toga se još 2002. godine pristupilo opsežnim planovima za temeljnu rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju Narodnog muzeja, koje je u svim planiranim fazama podržala Vlada Republike Srbije. Vlada je 2006. godine usvojila i detaljan program rekonstrukcije Narodnog muzeja.”
„Od polovine 2007. godine Ministarstvo kulture, nadležno za davanje saglasnosti i dozvola kojima bi se nastavio započeti proces, zaustavilo je već dogovorenu dinamiku radova na rekonstrukciji Muzeja. Ovaj zastoj pretvorio se u potpunu paralizu polovinom 2008. od kada je članovima Upravnog odbora postalo nemoguće da uspostave bilo kakav dijalog s Ministarstvom kulture. Na pisma Upravnog odbora, telefonske pozive, apele preko medija, čak i na lična prijateljska posredovanja, zvaničnici Ministarstva uglavnom nisu odgovarali. Oni retki, iznuđeni odgovori čelnika Ministarstva sadržavali su spektar logički nekoherentnih stavova od ’prijateljskih saveta’ da Muzej nikako ne treba da svoje probleme iznosi u javnost, pa do sasvim paušalnih, neosnovanih, neargumentovanih, čak i arogantnih optužbi u javnim glasilima.
Zbog ovako neozbiljnog i neprofesionalnog stava Ministarstva kulture i njegovih čelnika, Narodni muzej se našao u bezizlaznoj situaciji. I to ne samo uprava Narodnog muzeja, zaposleni u Muzeju i Upravni odbor, već – što je mnogo važnije – čitavo kulturno blago koje se čuva u Muzeju: svih onih 400.000 artefakata, od skulptura sa Lepenskog vira do slika Gogena, Pikasa, Nadežde Petrović i drugih. To blago je zapakovano za preseljenje i tako stoji u neuslovnoj zgradi već više od godinu dana što, sasvim izvesno, može izazvati njegovo oštećenje pa dovesti i do ozbiljnijih posledica.
Šta raditi: pustiti da zapakovani predmeti propadaju u uslovima koji nisu primereni čuvanju artefakata, ili ih izvaditi iz kutija i vratiti u trošne vitrine, a slike okačiti nazidove sa kojih je opao malter i iz kojih ispadaju radijatori? U oba slučaja, nacionalno blago se trenutno čuva u zgradi gde se temperaturne razlike kreću i do 30 stepeni i gde je postalo nemoguće uspostaviti neophodne mikroklimatske i bezbednosne uslove. Zbog toga je, da podsetimo, i započet čitav projekat rekonstrukcije Muzeja. Ili učiniti nešto treće? Možda preseliti artefakte u namenski izgrađen depo? Šta god da je rešenje, za njega je neophodna dozvola Ministarstva kulture. A Ministarstvo ćuti, ne daje odgovore na ova pitanja, niti nudi bilo kakvo rešenje.
Nazad se ne može, a napred se nema kuda, uglavnom zato što je upravo samo Ministarstvo kulture blokiralo put svojom neobjašnjivom opstrukcijom rekonstrukcije Narodnog muzeja. Doduše, nedavno je stigao jedan rečit, mada posredan, odgovor Ministarstva kulture. Za rekonstrukciju Narodnog muzeja u narednoj godini odobreno je 6.513.316. dinara. Valja podsetiti da je s opstrukcijom rekonstrukcije Ministarstvo kulture započelo mnogo pre svetske ekonomske krize, koja je sada, očigledno, svima postala univerzalno opravdanje.”
[objavljeno: 17/03/2009]
